Imovina domaćih preduzeća biće garant strancima
NOVI SAD: Strani partneri već godinama govore da je domaći Zakon o deviznom poslovanju zastareo, a uskoro će se o izmenama i dopunama ovog propisa razgovarati u Skupštini Srbije i to po hitnom postupku.
Najviše pažnje prilikom modernizacije ove oblasti izavala je odredba koja predviđa da će preduzeća koja posluju u Srbiji ubuduće moći da odobravaju zajmove i dužnicima strancima. Pored toga, domaće kompanije će moći da daju jemstva, odnosno garancije ili druga sredstva obezbeđenja za kredite preduzećima van granica naše zemlje.
Usvajanje ovih izmena se tek očekuje, ali su se mnogi već zapitali da li to može domaća preduzeća da dovede do bankrota. Ovo pitanje, svakako, nije bez osnova jer da smo ranije imali ovaj propis hrvatski koncern Agrokor je mogao za jemstvo prilikom podizanja kredita da obezbedi imovinom preduzeća koje ima u Srbiji poput zrenjaninskog “Dijamanta” ili “Frikoma.
Budući da ovakvog propisa bilo, ove kompanije neće biti prodati zbog Agrokorovih dugova. Ipak, izmene predviđaju da će jemstva i kreditiranja moći da se ograniče propisima Narodne banke Srbije, odnosno naša centralna monetarna institucija moći će da, u cilju očuvanja javnog interesa ili finansijske stabilnosti, za pojedine slučajeve da ocenu opravdanosti ili uvede ograničinja.
Izmene Zakona o deviznom poslovanju predviđaju i slobodno kretanje kapitala za kratkoročne portfolio investicije. Propisuje se da naši državljani ili kompanije, kao i preduzetici mogu da ulažu u strane kratkoročne hartije od vrednosti koje se izdaju u zemljama članicama Evropske unije.
To važi i za međunarodne finansijske organizacije, razvojne banke ili finansijske institucije u kojima participiraju članice EU. To se odnosi i na pravna lica u tim državama. Stranci će moći da ulažu u kratkročne hartije od vrednosti kod nas.
O tome šta će se dogoditi kada novi pravila budu počela da se primenjuju i slede li nam problemi međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
Promene koje se predlažu su neminovne. Ne možemo očekivati da za naša preduzeća garantuju strane kompanije, a da pri tome mi ne dajemo garancije drugima. Isto važi i za jemstva i zaduživanja. Naravno, to ne treba da se odvija stihijski. Bilo bi dobro kada bi se uveo registar ovih vrsta zaduženja. Tako bi moglo da se spreči da zbog datih obezbeđenja stranim kompanijama naša preduzeća dođu u situaciju da se nađu pred bankrotom. Takođe, treba voditi računa i o konkurentnosti - da zbog aktiviranja obezbeđenja ne bi preduzeća iz iste branše došla u teškoće te da se tako naruši konkurentnost na domaćem tržištu i spreči privredni razvoj. Uz to, potrebno je ograničiti jemstva i garancije u odnosu na procenjenu vrednost kompanije - da ona ne bude 100 odsto imovine, već recimo 25 procenata.
D. Vujošević
