Nedostaju majstori različitih struka
NOVI SAD: Zemlje u regionu, ali i gotovo sve u Evropi, muku muče s pronalaskom kvalitetnih zanatlija.
Budući da bez dobrih majstora, poznavalaca posla kojim se bave, nema ni kvalitetnog proizvoda, mnogi su spremni da im daju visoke plate samo da se ugovoreni poslovi uradili dobro i na vreme. Zato i nije čudo što su poslednjih godina veoma traženi zidari, tesari, keramičari, stolari, bravari, armirači, vozači, mesari, šnajderi... jer ih nema dovoljno.
Predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da je potražnja za dobrim zanatlijama pristuna već deceniju i po, a kao razlog ističe da je to zato što Srbiji, kao i drugim državama, nedostaje zanatska elita.
Trenutno nam najviše nedostaje zanatska elita, a pre svega zato što više ne postoje škole koje obučavaju učenike za zanate. Sve je manje kvalitetnih majstora, a i to malo što ih ima odlazi, jer su traženi po svetu, rekao je Rodić.
Zanatlijska udruženja već nekoliko godina upozoravaju da će se dogoditi da Srbija ostane bez dobrih majstora i da je neophodno što pre doneti zakon o zanatstvu koji bi detaljno opisivao postupak izučavanja zanata, način sprovođenja prakse i mogućnostima za zaposlenje. Nekada je, podsećaju zanatlije, zahvaljujući obrazovnom sistemu, naša zemlja imala odlične zanatlije. Nažalost, već dugo nije tako, proteklih decenija mnogi zanatski smerovi u stručnim školama su ugašeni, a za ono malo što je ostalo, a reč je veoma traženim zanimanja, mladi nisu zainteresovani pa gotovo da nema školovanog zanatskog kadra i pored toga što neke kompanije unapred nude posao, obezbeđuju praksu, pa i stipendije.
Posledica toga je da se mnoge kompanije, koje dolaze u Srbiju suočavaju s nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković isticao je da je u Novom Sadu nekada bilo više od 100 krojača, a da ih je danas svega pet. Po njegovim rečima, slično je i sa svim drugim zanatima, pa je za sitne popravke teško naći majstora. Novaković je još prošle godine istakao da je nacrt zakona o zanatstvu dva puta bio u javnoj raspravi, ali da još uvek nije ušao u skupštinsku proceduru, da posla ima i biće ga, ali neće biti radnika koji će moći ga obavljati.
Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo što niko neće da se školuje za zanatska azanimanja jer su njihove plate male.
Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, ističe Torlaković.
Kako dalje kaže, mladi, po završetku obrazoovanja moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku i zo je jedan od problema. Uz to, u sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka, a da bi se to promenilo potrebno je da imamo granski ugovor.
Poslednja zanatska komora u Srbiji ugašena je pre 56 godina, a na usvajanje zakona o zanatstvu čeka se skoro jednu deceniju. Još 2008. godine osnovana je psoebna radna grupa za izradu nacrta zakona o zanatstvu i do sada se nije daleko stiglo osim što je, uz pomoć zanatskih udruženja, napravljen nacrt zakona, za koji je model uzet onaj koji se primenjuje u Nemačkoj i Francuskoj. I dok Srbija još uvek nema zakon o zanatstvu, Crna Gora kojoj je Srbija pomogla u pisanju ovog pravnog akta, ima ovaj zakon.
Prema rečima Zorana Vujovića, v.d. predsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, koja je i inicijator donošenja zakona o zanatstvu, kada bi ova oblast bila zakonski regulisana svaki zanatlija morao bi da bude registrovan, a samim tim bi se znalo o kome je zapravo reč. U ovoj asocijaciji ukazuju da je Srbija jedina zemlja u regionu i EU koja nema zakon o zanatstvu i uvereni su da bi ovaj zakonski akt uticao i na smanjenje sive ekonomiju.
Građani kojima je potreban vodoinstalater, zidar, bravar ili bilo koji drugi zanatlija znali bi koga primaju u kuću, što danas nije slučaj, rekao je Vujović.
U oglasima ima na stotine samozvanih majstora koji rade na crno i kojima niko ne može da uđe u trag, a kamoli da reklamira kvar. Majstor bi morao da ima završen majstorski zanat i da ima licencu za rad, ime bi mu bilo u registru zanatlija i ukoliko bi se dogodilo da je neko nezadovoljan uslugom znao bi kome da se žali i da pozove na popravni.
LJ. Malešević