Andrić je najviše vodio računa o – jeziku

Tako smo dobili kritičko izdanje nekih od Andrićevih najpoznatijih pripovedaka: Mustafa Mayar, Ćorkan i Švabica, Ljubav u kasabi, Mara milosnica, Most na Žepi, Anikina vremena …

„Više od četrdeset godina se prepričava kako je akademik Đurić, posle smrti Ive Andrića, držao u ruci roman Na Drini ćuprija i glasno govorio o tome da je kucnuo čas da se radi kritičko izdanje te znamenite knjige. I rađeno je, dvadesetak godina, i nije urađeno. Ipak, zahvaljujući Zadužbini Ive Andrića, obavljene su pripreme za kritičko izdanje knjiga našeg nobelovca”, podsetio je predsednik Uređivačkog odbora, akademik Miro Vuksanović. „ Takav posao je pokušaj odmotavanja, od završenog štiva, više puta objavljivanog, savesno ili s propustima izdavača, odatle do prve sačuvane beleške, do prve skice, do ideje, a sve da bismo naučnim putem, koristeći domete savremene tekstologije otkrili kako nastaje, kako živi i kako se otvara izuzetno književno delo”.

Načela za kritičko izdanje dela Ive Andrića izradila je dr Zorica Nestorović, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je i rukovodila celim projektom. Ona je pojasnila da navedena načela predstavljaju zapravo platformu u radu na kritičkom priređivanju Andrićevih pripovedaka, zajedničku za sve priređivače knjiga Prvog kola. „Na taj način su određene i profilisane procedure naučnoistraživačkog rada, od pregledanja građe, načina njenog opisivanja, izrade kritičkih napomena, ustanovljavanja osnovnog teksta, do razrešavanja statusa autorizovanog i neautorizovanog izdanja neke Andrićeve pripovetke”, navodi dr Zorica Nestorović.

Govoreći o poduhvatu kakav je priprema Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, potpredsednik UO Zadužbine Ive Andrića, prof. dr Radivoje Mikić, naveo je da svaka kultura ima svoje velike poslove – a jedan od velikih poslova srpske kulture je i pripremanje i objavljivanje kritičkih izdanja dela srpskih pisaca. „I kad se samo ovaj aspekt gleda, mi danas nemamo mnogo razloga za zadovoljstvo, pošto se kritička izdanja dela naših pisaca gotovo mogu prebrojati na prstima jedne ruke . A taj veliki posao je i višestruko važan. U tom svetlu Kritičko izdanje, čije su prve knjige pred nama, treba da pokaže da je Andrić, u stvaralačkom procesu, retko menjao osnovna rešenja, ali da su one ’sitne pojedinosti’ bile, vrlo često, njegova najveća briga. A ono o čemu je Andrić vodio najviše računa je – jezik”, istakao je prof. Mikić.

Priređivači knjiga prvog kola su, uz Zoricu Nestorović, bili i Slađana Jaćimović, Dragana Grbić, Marija Blagojević, te Milan Aleksić. „ Mi ne možemo danas da pogodimo šta bi o kritičkom izdanju svojih knjiga rekao Ivo Andrić, ali smo sigurni da bi bio zadovoljan što je dobio, što je počeo da dobija, kanonske tekstove svojih pripovedaka, što se vidi koliko se borio za čistu rečenicu i čisti tekst, koliko je teškoća imao sa štamparima, pa je neka izdanja morao i da poništava. Možda će kogod reći da bi Andrić prigovorio objavljivanju njegovih rukopisa, u skicama, s prepravkama, u raznim prilikama nastalim, ali takve zapise ne bismo imali da ih nije upravo Andrić sačuvao. Prva naša dužnost je ispunjena: sve što je ispod Andrićeve ruke doneto je u autentičnom obliku. Tu je središte ukupnog poduhvata”, poručio je akademik Vuksanović, uz napomenu da je Drugo kolo u pet knjiga već u pripremi i da će izaći sledeće godine.

M. Stajić