TREĆINA POLOVNJAKA SU BENZINCI Srbi vole dizelaše, a na svoju štetu
NOVI SAD: Kako stvari stoje, zbog sve strožih ekoloških standarda dizel-automobilima u mnogim zemljama Evropske unije preti proterivanje, pre svega iz velikih gradova.
To bi moglo dovesti do toga da se iz tih zemalja dizelaši presele u manje razvijene zemlje, odnosno one u kojima su ekološki standardi mnogo niži. Među njima je, naravno, i Srbija jer se u našoj zemlji mogu voziti automobili s dizel-motorima euro3 standarda, dok je u zemljama Evropske unije taj standard mnogo viši.
To je za vozače u Srbiji dobra vest pošto je poznato da mnogi vole baš dizel-automobile, o čemu svedoči i broj uvezenih polovnjaka. Kao razlog za to, vlasnici dizelaša navode da su ta vozila ekonomičinija od onih koja koriste benzin ili neko drugo gorivo. Međutim, poznavaoci ukazuju na to da to naprosto nije tačno i da je urbana legenda da su dizelaši isplativiji i jeftiniji za korišćenje.
Slika je sasvim drugačija – iako dizelaši troše manje goriva, ono je skuplje, a skuplje je i održavanje, servis... Tako je, recimo, za održavanje dizelaša u prvoj godini potrebno više od 500 evra, a kako bude stario, moraće sve više da se ulaže.
Na popularnoj Najlon pijaci u Novom Sadu, gde se prodaju i polovna vozila, proteklog vikenda ponuda automobila bila je velika. Po svemu sudeći, to je i razlog što su cene bile povoljne jer se, recimo, luksuzni dizel-automobil star desetak godina mogao kupiti za oko 7.000 evra, dok je za isti takav, ali nov, potrebno iznad 25.000 evra.
Bilo kako bilo, godišnje se u Srbiju uveze više od 100.000 polovnih automobila, a dizelaši predanjače. Tako je lane uvezeno 154.000 polovnih vozila, među kojima 131.000 putničkih, a dve trećine, odnosno 87.000, bilo je dizelaša. Istovremeno, uvezeno je 44.000 polovnjaka koji kao pogonsko gorivo koriste benzin i taj odnos polovnih dizelaša i benzinaca ne menja se već nekoliko godina.
Da li će i eventualno veći priliv dizelaša iz Evrope – a očekuje se da bi ih uz pooštravanje ekoloških standarda u EU, samo u Nemačkoj bilo oko 12 miliona prekobrojnih – uticati na sniženje cene tih vozila u našoj zemlji, takođe je teško reći. Naime, reč je o vozilima s euro5 i višim stadnardom i u pogledu starosti i izduvne emisije mnogo su kvalitetniji nego ona koja su kod nas u saobraćaju pa će, s obzirom na njihovu starost i cenu, a kupovnu moć naših građana, biti mnogima nedostupni.
Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, gotovo po pravilu vozila koji ne zadovoljavaju visoke ekološke standarde koji važe u EU završe u zemljama Istočne Evrope pa i Srbiji.
„U odnosu na putnička vozila s dizel-motorima, postoje ekološki prihvatljiviji automobili koji kao pogonsko gorivo koriste benzin, tečni naftni gas, komprimovani prirodni gas, električnu energiju i različite kombinacije tih goriva i u Evropi se njihova upotreba, gde god je to moguće, favorizuje“, kaže Mićović.
Naime, dodaje, uvode se takse koje zapravo upotrebu putničkih dizel-vozila čine manje isplativim i nepovoljnijim pa se vozači odlučuju da kupe automobile koji ne koriste dizel-gorivo.
D. Mlađenović
