Dizelaši ne valjaju Nemcima, što bi valjali nama

Odluka doneta u Nemačkoj – a slične odluke, propise i zakone donose ili će doneti i mnoge druge evropske zemlje – iz centara velikih gradova praktično će proterati sve dizel-automobile pa će se kupovati ekološki prihvatljivija vozila. To bi, istovremeno, moglo značiti da će u manje razvijene zemlje, a pre svega zemlje u kojima su propisi vezani za zaštitu životne sredine manje strogi, stići automobili koji neće moći da se koriste u razvijenim zemljama.

Više tih vozila moglo bi stići i u Srbiju, gde bi, da apsurd bude veći, njihov eventualni uvoz poboljšao situaciju vezanu za emisiju izduvnih gasova na našim drumovima. Razlog je sasvim jednostavan: u Srbiju se mogu uvoziti automobili koji imaju euro 3 motore, koji su proizvedeni početkom ovog veka, pa bi vozila čiji motori zadovoljavaju daleko više standarde – euro 4, euro 5 i euro 6, zapravo značili manje zagađenja, pre svega u velikim gradovima.

Po rečima Zvezdana Kalmara iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, bilo bi dobro da se reguliše uvoz polovnih vozila tako da se uveze manje dizel-vozila nego onih koja koriste benzin, i obezbde olakšice pri kupovini vozila koja koriste tečni naftni gas.

„To bi poboljšalo sadašnju situaciju sa stanovišta kvaliteta životne sredine i uticalo na to da se smanji starost domaćeg voznog parka. Istovremeno, bili bismo u trendu koji je sve prisutniji u  Evropi – gde se sve više kupuju vozila koja koriste benzin, elektrovozila...“, kaže Kalmar.

Zvezdan Kalmar ukazuje na to da je potrebno destimulisati korišćenje sopstvenog vozila, i to tako što će se poboljšati javni prevoz u gradovima i između njih.

„ Sadašnji kvalitet i brzina javnog prevoza u Srbiji su niski i ako se to ne promeni, i dalje će se više koristiti sopstvena vozila. Da to nije dobro, potvrđuje i to što se za uvoz goriva, rezervnih delova... troši više od deset odsto bruto domaćeg proizvoda“, navodi on.

Pomoćnik direktora Agencije za bezebednost saobraćaja Zoran Alimpić ističe da je u Srbiju moguće uvoziti vozila euro3 standarda, što definiše važeća uredba koja propisuje nivo izduvne emisije i buke.

„Istina je da se u Srbiju uvozi više polovnih automobila koji koriste dizel-gorivo i tako je već godinama. Lane je uvezeno 154.000 polovnih vozila, među kojima je 131.000 putničkih, od kojih je dve trećine, odnosno 87.000, dizelaša, dok je uvezeno 44.000 automobila koji kao pogonsko gorivo koriste benzin“, kaže Alimpić.

Ta slika praktično se ne menja već četiri godine, a svake se broj ukupno uvezenih polovnih vozila povećava 10 do 15 odsto.

„Ne očekujem da će u Srbiji, zbog toga što se najavljuje da će ponuda dizelaša biti mnogo veća, uvoz, a naročito prodaja polovnjaka biti mnogo veći. Naime, reč je o vozilima, koja će, s obzirom na njihovu starost i cenu i kupovnu moć naših građana, biti mnogima nedostupni, a svakako treba reći da su vozila s euro5 i višim stadnardom i pogledu starosti i izduvne emisije mnogo kvalitetniji nego vozila koja su kod nas u saobraćaju“, kaže Alimpić. 

Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, dosadašnja praksa govori da, po pravilu, kad se Evropa rešava nekih vozila koji ne zadovoljavaju visoke ekološke standarde, ona završe u zemljama Istočne Evrope pa i Srbiji.

„ U odnosu na putnička vozila s dizel-motorima, postoje ona koja su ekološki prihvatljivija – na benzin, tečni naftni gas, komprimovani prirodni gas, električna vozila i različite kombinacije tih goriva i gde god postoji alternativa, Evropa to favorizuje“, kaže Mićović: „Naravno, reč je o putničkim vozilima, a evrodizel će i dalje biti pognosko gorivo za autobuse, građevinske i poljoprivredne mašine, kamione i vazdušni saobraćaj jer za sada ne postoji tehnološko rešenje da se efikasno zameni.“

Po njegovim rečima, nema razloga da se u Srbiji prodaje dizel-gorivo gasno ulje 01, namenjeno za poljoprivredu.

„Reč o gorivu koje ima 100 puta višu koncentraciju sumpora nego evrodizel i nema nikakvog razloga da se to gorivo i dalje prodaje jer sva ta vozila mogu koristiti evrodizel“, kaže Mićović.

D. Mlađenović