Slovenci prave nameštaj u Apatinu, Srbobranu...
Drvna industrija je veoma značajna privredna grana u Srbiji i ima veliki potencijal za izvoz.
Po podacima objavljenim na sajtu Privredne komore Srbije, obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva, koja zapošljavaju oko 23.000 radnika. Više od 90 odsto preduzeća je u privatnom vlasništvu. Većina – 1.504 – bavi se preradom drveta, dok su ostala angažovana u proizvodnji nameštaja – 678.
Drvna industrija je i jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski „Tarket”, italijanski „Ditare” i „Fantoni”, austrijski „Kronospan” i mnogi drugi izgradili su svoje fabrike u cilju snabdevanja ne samo domaćeg tržišta nego i EU i sve većeg tržišta Rusije.
Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, kao i kvalitetan nameštaj, i to uglavnom od hrasta i bukve. Često se koriste i smrča i jela. Drvena galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta u stalnom je porastu, a glavna izvozna tržišta su Italija, Nemačka, Finska, Holandija i Švajcarska.
Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji svrstava se u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30 odsto proizvedenog nameštaja je od masiva jer je on najskuplji, a izrađuje se od domaćih sirovina. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.
Slovenačka fabrika nameštaja „Lumberlajn”, koja posluje u Slobodnoj zoni u Apatinu, proizvodi nameštaj za strane hotele, domove zdravlja, bolnice, kancelarije, škole i isključivo je izvozno orijentisana. Jedina u Srbiji izrađuje zidove za penjanje i taj proizvod izvozi za Kinu, Japan i većinu zemalja Evropske unije. Planira da proširi pogone u Srbobranu, što znači i otvaranje novih radnih mesta. Trenutno je u proizvodnim pogonima 45 radnika raspoređeno u dve smene i rade na najsavremenijim mašinama.
Vlada Srbije je drvnu industriju i industriju nameštaja svrstala u strateške grane i zato se ubrzano radi na izradi strategije razvoja do 2022. godine, čiji je ključni predlog da se ide ka finalizaciji masiva jer bi to povećalo broj zaposlenih u toj industriji u narednih pet godina 7.000-8.000 radnika. Prvi put država ozbiljno računa na izvoz te grane jer je planirano da se on poveća oko 250 miliona evra. Pri tom, školstvo će imati ključnu ulogu jer se zacrtani ciljevi ne mogu sprovesti bez stručnog kadra koji tek treba da se stvara kroz dualno obrazovanje.
Po podacima Regionalne privredne komore Sombor, samo u Zapadnobačkom okrugu 25 preduzeća bavi se proizvodnjom nameštaja, od čega je pet izvozno orijentisano. Tokom prošle godine te kompanije ostvarile su izvoz vredan više od 4.000.000 evra, što je duplo više nego 2016. To pokazuje da posla za dobre i kvalitetne proizvođače nameštaja i drugih proizvoda od drveta u Srbiji ima, ali isto tako i da postoji problem s nedostatkom kvalifikovane radne snage koja odmah može da počne da radi u proizvodnji. Naime, drvnoj industriji nedostaje školovan stručni kadar i u narednom periodu mora se ozbiljno raditi na edukaciji i promociji smerova koji su usko vezani za tu struku. Upravo o potrebi uključivanja drvne industrije u proces dualnog obrazovanja razgovaralo se i u PKS u okviru Grupacije za edukaciju i dualno obrazovanje. Proizvođači su izneli zahtev da se kroz sistem obrazovanja obezbede kadrovi potrebni privredi, a samim tim i drvoj industriji.
LJ. Malešević