Studenti: Studiranje ne odgovara zahtevima tržišta rada

Svega 8,5 odsto studenata smatra suprotno.



Istraživanje "Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o preduzetništvu u Republici Srbiji", koje je sprovedeno u periodu od 6. novembra do 4. decembra 2017, pokazuje da najveći broj studenata negira da je fakultetsko znanje dovoljno za pokretanje privatnog biznisa.



Na pitanje - da li smatrate da je stečeno obrazovanje na fakultetu dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa, čak 63,9 odsto ispitanika je odgovorilo sa - ne.



Sa druge strane, samo 19,3 odsto smatra da je znanje usvojeno na fakultetu dovoljno, dok 16,1 odsto uopšte nema stav o tom pitanju.



Istraživanje, koje je predstavio Centar za međunarodnu javnu politiku, obuhvatilo je 1.200 studenata sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu. 



Kako je navedeno u saopštenju, rezultati tog istraživanja potvrđuju dva stava: nezadovoljstvo studenata ponuđenim nastavnim sadržajima, a sa druge strane, postojanje svesti studenata da je pored fakulteta potrebno i određeno neformalno obrazovanje. 



Većina ispitanika prepoznala je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu najveći potencijal za pokretanje biznisa 20,7 odsto, a odmah ispod nalaze se informacione tehnologije i komunikacije 16,6 odsto.



Čak 45,3 odsto ispitanih sebe vide kao lice zaposleno u privatnom sektoru, a četvrtina ispitanika kao lice zaposleno u javnom sektoru.



Taj relativno visok procenat onih koji sebe vide kao zaposlene u javnom sektoru može biti posledica nekadašnjeg samoupravnog sistema.



Takođe, četvrtina ispitanika sebe vidi kao lice zaposleno u nevladinom sektoru.



Na pitanje o tome koji faktori najviše utiču na pokretanje privatnog biznisa, 53,5 odsto studenata političku situaciju u zemlji određuje kao negativan faktor, a samo 26,7 odsto kao pozitivan faktor.



Većina smatra da fakultet kao i porodica i prijatelji pozitivno utiču. Kao najveću prepreku pri pokretanju sopstvenog biznisa studenti su u najvećem broju izdvojili nedostatak početnog kapitala - 39,6 odsto.



Zatim slede: manjak perspektive - 25,3 odsto, zakonska regulativa - 18,2 odsto i neinformisanost - 9,1 odsto.



Čini se kao da mladi ne gaje poverenje u programe državnih subvencija za razvoj preduzetništva ali i da nisu dovoljno informisani.



Glavni problem nezaposlenosti čak 53 odsto ispitanih vidi u korupciji, nepotizmu i partokratiji, zatim 47 odsto smatra da je ekonomsko stanje u državi veliki problem, dok 27,4 odsto kao veliki problem određuje neusklađenost tržišta rada sa formalnim obrazovanjem.



Ovi podaci govore da mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu i njene strukture. 



Ono što je zanimljivo jeste da veliki broj uopšte nije bio upućen u značenje reči nepotizam. 



Takođe, 41,1 odsto smatra da država ne preduzima nikakve napore da stimuliše pokretanje privatnog biznisa, dok samo 4,8 odsto državu vide kao jaku podlogu i inicijatora za pokretanje biznisa. 



Na pitanje - da li smatrate da bi pristupanje EU uticalo na unapređenje preduzetništva u Srbiji 34,5 odsto ispitanika smatra da bi ulazak u EU pozitivno delovao na razvoj preduzetništva, dok 35,5 odto studenata smatra da bi to imalo negativne posledice. 



Zanimljivo je da o tom pitanju čak 29 odsto studenata nema nikakav stav.