Rastu strane investicije u hemijsku industriju
NOVI SAD: Direktne strane investicije u hemijsku industriju Srbije prošle godine bile su na zavidnom nivou, što se najbolje vidi iz podatka da je ona lane ostvarila rast od 16,5 odsto. Uz to, 13,1 odsto povećana je proizvodnja gume i plastike.
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije Dragan Stevanović objašnjava da se sektor gume i plastike uspešno oporavio od krize te je danas veoma značajan za srpsku privredu.
Direktne strane investicije u sektor gume i plastike, napominje, prošle godine bile su 73,1 miliona evra.
Primer jedne od najuspešnijih privatizacije u državi je kompanija „Tigar”, koja je u vlasništvu „Mišlena” i koji generiše oko 50 odsto prihoda u prozvodnji gume, objasnio je Stevanović.
Kako je dalje kazao, „Tigar tajers” je firma okrenuta ka izvozu, više od 300 miliona evra, i uvećala je broj zaposlenih. Trenutno ih je 3.500.
Osim „Mišlena”, strane direktne investicije u komponente od gume i plastike su i „Kuper tajers”, „Mitas”, „Kuper standard”, „Sigit”, „Mekplast”, AD „Plastik”, „Kontitek”, „Teklas”, „Hačinson”, „Konfecioni Andrea”, „Norma grup”, „Kolektor”, „Manjeti mareli”, kao i „Promo manjeto”, PMC, „Magna”, „Bauerin”, „Džonson kontrols” i drugi.
Danas je sektor gume i plastike u Srbiji raznovrstan, a predvodi ga nekoliko gumarskih giganata i stotine malih i srednjih firmi. Plastikom se bave 2.054 privredna društva, dok su 362 preduzeća u sektoru gume.
Industrija gume i plastike doprinosi BDP-u Srbije s 1,2 odsto. Taj sektor ne samo da je uspeo da zadrži postojeći broj radnika već je uposlio i nove.
Po poslednjim podacima, u tom sektoru je prošle godine radilo 26.248 radnika, što je 15 odsto više nego godinu ranije.
Zarade zaposlenih su iznad republičkog proseka i iznose u proseku neto 53.752 dinara.
Taj sektor je prepoznat kao sektor s velikim značajem za celokupnu privredu, naročito ukoliko se u vidu ima veliki broj malih i srednjih preduzeća, kao i rastući izvoz u prethodnim godinama.
Sektor gume i plastike je deo prerađivačke industrije koji u svojim proizvodnim pogonima koristi različite tehnologije proizvodnje gotovih proizvoda i poluproizvoda za druge delatnosti, istakao je Stevanović.
Značajno je i to što se u proizvodnji i preradi plastike sirovine mogu nabaviti i na domaćem tržištu. Ipak, najveći deo plastičnih masa se uvozi, a i mašine za proizvodnju stižu uglavnom iz Nemačke, Italije i u poslednje vreme iz Kine.
Oko 40 odsto plastičnih proizvoda se izvozi, dok se oko 60 odsto distribuira na domaćem tržištu.
Procenjuje se da bi sektor gume i plastike mogao postizati još bolje rezultate da nema nelojalne konkurencije i firmi koje posluju u sivoj zoni.
Iz tih sektora ukazuju i na neodgovarajuću infrastrukturu, pre svega energetsku, i nedostatak podrške razvoju biznisa, ali i na zaostalu tehnologiju i niske investicije, nedovoljnu povezanost i vidljivost firmi. Kao poseban problem ističu nedovoljno dostupnu i obučenu radnu snagu.
LJ. Malešević