Расту стране инвестиције у хемијску индустрију
НОВИ САД: Директне стране инвестиције у хемијску индустрију Србије прошле године биле су на завидном нивоу, што се најбоље види из податка да је она лане остварила раст од 16,5 одсто. Уз то, 13,1 одсто повећана је производња гуме и пластике.
Секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала у Привредној комори Србије Драган Стевановић објашњава да се сектор гуме и пластике успешно опоравио од кризе те је данас веома значајан за српску привреду.
Директне стране инвестиције у сектор гуме и пластике, напомиње, прошле године биле су 73,1 милиона евра.
Пример једне од најуспешнијих приватизације у држави је компанија „Тигар”, која је у власништву „Мишлена” и који генерише око 50 одсто прихода у прозводњи гуме, објаснио је Стевановић.
Како је даље казао, „Тигар тајерс” је фирма окренута ка извозу, више од 300 милиона евра, и увећала је број запослених. Тренутно их је 3.500.
Осим „Мишлена”, стране директне инвестиције у компоненте од гуме и пластике су и „Купер тајерс”, „Митас”, „Купер стандард”, „Сигит”, „Мекпласт”, АД „Пластик”, „Контитек”, „Теклас”, „Хачинсон”, „Конфециони Андреа”, „Норма груп”, „Колектор”, „Мањети марели”, као и „Промо мањето”, ПМЦ, „Магна”, „Бауерин”, „Џонсон контролс” и други.
Данас је сектор гуме и пластике у Србији разноврстан, а предводи га неколико гумарских гиганата и стотине малих и средњих фирми. Пластиком се баве 2.054 привредна друштва, док су 362 предузећа у сектору гуме.
Индустрија гуме и пластике доприноси БДП-у Србије с 1,2 одсто. Тај сектор не само да је успео да задржи постојећи број радника већ је упослио и нове.
По последњим подацима, у том сектору је прошле године радило 26.248 радника, што је 15 одсто више него годину раније.
Зараде запослених су изнад републичког просека и износе у просеку нето 53.752 динара.
Тај сектор је препознат као сектор с великим значајем за целокупну привреду, нарочито уколико се у виду има велики број малих и средњих предузећа, као и растући извоз у prеthodnim годинама.
Сектор гуме и пластике је део прерађивачке индустрије који у својим производним погонима користи различите технологије производње готових производа и полупроизвода за друге делатности, истакао је Стевановић.
Значајно је и то што се у производњи и преради пластике сировине могу набавити и на домаћем тржишту. Ипак, највећи део пластичних маса се увози, а и машине за производњу стижу углавном из Немачке, Италије и у последње време из Кине.
Око 40 одсто пластичних производа се извози, док се око 60 одсто дистрибуира на домаћем тржишту.
Процењује се да би сектор гуме и пластике могао постизати још боље резултате да нема нелојалне конкуренције и фирми које послују у сивој зони.
Из тих сектора указују и на неодговарајућу инфраструктуру, пре свега енергетску, и недостатак подршке развоју бизниса, али и на заосталу технологију и ниске инвестиције, недовољну повезаност и видљивост фирми. Као посебан проблем истичу недовољно доступну и обучену радну снагу.
Љ. Малешевић