SNP do kraja godine 15 premijera: Od "Rodoljubaca" do "Vragolanke"

Po rečima upravnika Srpskog narodnog pozorišta dr Zorana Đerića, iako je za rad SNP-a pokrajinskim buyetom ove godine opredeljeno manje para nego lane, kuća je u 2018. ušlo veoma ambiciozno kada su u pitanju repertoar i nove predstave

– U januaru smo imali dve premijere, u martu će ih biti tri... – naveo je za „Dnevnik“ dr Đerić. - Pred Dramom je, recimo, istinski poduhvat, jer je u planu ukupno 15 novih naslova. Naravno, dosta će zavisiti od mogućnosti zatvaranja finansijskih konstrukcija, s obzirom na to da su neki od ovih projekata koprodukcije, a budućnost pojedinih predstava zavisi i od rezultata konkursa na republičkom i gradskom nivou. U zavisnosti od toga koliko bude novca, realizovaće se ono što je prioritet, a ostali projekti će se uklapati prema mogućnostima i finansijskim, ali i prostornim, tehničkim...

Nakon „Laže i paralaže“ Jovana Sterije Popovića, „Pravog zapada“ Sema Šeparda i „Ilustrovane enciklopedije nestajanja“ Božidara Kneževića, koje je publika već videla, u predviđenom repertoarskom „rosteru“ nalaze se i „Staklena menažerija“ Tenesija Vilijamsa u režiji Miloša Jagodića, Sterijini „Rodoljupci“, koje uveliko sprema Radoje Čupić i premijerno bi trebalo da izađu početkom aprila, te novi autorski projekat Mie Knežević „Put oko sveta“. Aleksandar Popovski bi takođe ponovo trebalo da se vrati na scenu SNP-a, i to „Doplerom“ Erlenda Lua, kojim bi, na papiru, trebalo i da se završi aktuelna sezona.

Na početku sledeće očekuju se „Veštice iz Salema“ Artura Milera, koje će u SNP-u postaviti Nikita Milivojević, zatim „Antigona 1918“ po Sofoklu u režiji Milana Neškovića, koji bi takođe trebalo da potpiše i „Nečistu krv“ Bore Stankovića, planiranu koprodukciju sa Narodnim pozorištem iz Beograda. Bard srpske književnosti Milovan Vitezović trebalo bi da uskoro završi komad o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji, koji bi bio izveden u novembru u sklopu obeležavanja stogodišnjice tog čina, a očekuje se takođe i novi tekst Miodraga Karayića.

– Nakon premijera „Bilborda” Majkla Vukadinovića i „Ilustrovane enciklopedije nestajanja” Božidara Kneževića, na Kamernoj sceni ćemo raditi i komad „Moćni renyeri ne plaču” Tijane Grumić u režiji Tijane Vasić. Reč je o koprodukciji sa Sterijinim pozorjem, kao i u slučaju „Enciklopedije”, ugovori su već potpisani i samo je pitanje da li ćemo uspeti da premijera bude u maju, kako je prvobitno planirano. Za jesen smo, pak, na ovoj sceni predvideli još autorski projekat Predraga Štrpca „Egzodus”, zatim „Karneval dragocenih želja” Jaroslave Paulinovič u režiji Nataše Radulović, kao i „Smrdljivu bajku”, koju bi po vlastitoj filmskoj priči radio Miroslav Momčilović, s tim da bi u ovom projektu koproducent bio KIC Futog..  

Na spisku želja, koji bi do kraja godine mogao biti pretočen i u još neku premijeru, nalazi se projekat Ane Đorđević „Zemlja srpska“, inspirisan poezijom Vladislava Petkovića Disa, zatim predstava (za sada bez dobrog naslova) Igora Vuka Torbice koju bi kao koproducenti realizovali SNP i Narodno pozorište Sombor, te „Milenijum u Beogradu“ Vladimira Pištala, u dramatizaciji Nenada Šaponje. Takođe, ukoliko i ta dramatizacija bude spremna, u drugoj polovini 2018. bi se radilo i jedno delo novosadskog proznog pisca Franje Petrinovića.

– Kada je u pitanju opera, uz praizvedbu „Popa Ćire i popa Spire“ akademika Dejana Despića, zakazanu za 28. mart, planiramo još premijeru Rosinijeve „Pepeljuge“, koja će možda biti realizovana i u koprodukciji sa Narodnim pozorištem, te za jesen koncertnu postavku Gunoovog „Fausta“, a sve to uz nekoliko obnova, među kojima i Gotovčevog „Eru s onoga svijeta“, i to već u maju.

Lepa vest i za sve poklonike „Rok opere“: ovaj gala koncert koji je u spoju različitih muzičkih žanrova – roka, yeza i opere, udružio potencijale Novosadskog big benda i Hora i Orkestra Opere SNP-a pod upravom Fedora Vrtačnika, nastaviće svoj repertoarski život sigurno do kraja ove sezone.

– U baletu, uz „Pinokija“ Nodara Čande u koreografiji Dragana Jerinkića, vratićemo na scenu Verdijevu „Damu s kamelijama“, za koji koreografiju i režiju potpisuje Krunoslav Simić. U septembru ili oktobru premijerno će biti izvedena Heroldova „Vragolanka“, najstariji poznati balet u čitavoj baletskoj literaturi koji se još uvek izvodi, a koji će na scenu postaviti rumunski koreograf Kalin Hančiu.

M. Stajić