Opera „Pop Ćira i Pop Spira” u SNP premijerno 28.marta

Veliko i veoma zahtevno Despićevo opersko delo, sa čak 16 solističkih rola i značajnom ulogom hora, na scenu SNP-a, po konceptu Dejana Miladinovića, postavlja Ivana Dragutinović Maričić, stalna rediteljka Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

"Opera „Pop Ćira i po Spira“ naravno nije mogla da obuhvati sve scene iz romana Stevana Sremca, ali je u velikoj meri dramaturški ispoštovano sve što je bitno za osnovne tokove radnje – navodi u razgovoru za „Dnevnik” Ivana Dragutinović Maričić. – Samo kraj je malko drugačiji, odnosno opera se završava svadbom, no ne vrcavom i razigranom, već joj akademik Despić svojim notnim materijalom više daje neki nostalgičan ton. Kao da je pred nama jedna stara fotografija koja polako bledi..."

Ivana je već imala iskustva sa postavljanjem na scenu praizvedbe domaće opere – „Hasanaginice” Rastislava Kambaskovića po drami Ljubomira Simovića. Delu koje je, upravo poput Sremčevog romana, više puta i doživljavalo scenska tumačenja i ekranizovano...

"Nije takvo „prethodno iskustvo“ opterećenje, čak mislim da je bolje kada imate na raspolaganju više materijala na koji možete da se oslonite. Recimo, na legendarnom filmu Soje Jovanović „Pop Ćira i pop Spira“ smo svi odrasli i premda je od njegovog snimanja prošlo čak šezdeset godina, i danas kada ga gledate niti je dosadan, a još manje zastareo, još uvek je beskrajno duhovit i nudi mnoštvo inspiracija i za ovu našu priču."

Pomaže, dodaje Ivana Dragutinović Maričić, kada imate takve repere, jer olakšavaju razumevanje priče i likova, a možete da se pozovete i na neka rešenja koja su dobra i tačna. To, naravno, ne znači da će opera u vizuelnom smislu kopirati film, ili Sojinu seriju iz 1982. sa Đokom Jelisićem i Stevanom Šalajićem, kao popovima, i Đokom Balaševićem u ulozi Šace. Naprotiv...

" Izuzetno važan elemenat celog rediteljskog koncepta Dejana Miladinovića zapravo su skice dr Vladane Likar Smiljanić, dame uz čije smo ilustracije odrasli, poput onih predivnih iz „Riznice pesama za decu čika Jove Zmaja“... Sve će, dakle, pre podsećati na njenu slikovnicu – u tom duhu biće izrađeni i scenografija i kostimi – koju sad polako oživljavam u prostoru."

Ivana Dragutinović Maričić je tokom karijere na nekoliko predstava sarađivala sa Dejanom Miladinovićem. On je, zapravo, bio i prvi reditelj kojem je u Narodnom pozorištu bila asistent, još na trećoj godini akademije, i to u postavci „Veštica iz Salema“.

"Predstavu „Pop Ćira i pop Spira“ sam preuzela i radim je u čast Dejana Miladinovića. Kada smo ne mnogo pre njegove smrti pričali o postavci ove opere u SNP–u, ponudila sam da budem njegov pomoćnik u tom projektu, bez obzira na činjenicu da sam dosta angažovana u Narodnom pozorištu. No, tada nismo išli u detalje samog koncepta, niti je za to, nažalost, kasnije bilo prilike. Libreto sam odmah zavolela, slatko sam se smejala dok sam ga čitala. I nisam se dvoumila kada mi je po Dejanovom odlasku ponuđeno da nastavim njegov rad. Istina, u libretu su rediteljske sugestije bile date tek u naznakama, ali kroz potonji kontakt sa gospođom Likar počela sam polako da usvajam njegov koncept. Uostalom, u svakoj drugoj varijanti ne bi ni bilo fer da se prihvatam posla. "

Rediteljka otkriva da se u libretu „Pop Ćire i pop Spire“ vidi veliko poznavanje i operske i dramske literature, pri čemu se naročito oseća uticaj „Seviljskog berberina“, toliko da čak ima komičnih mesta gde se mogu povući jasne paralele – počev od Šace i Figara pa nadalje. I to joj je, kaže, dosta pomoglo, pogotovo jer je u Narodnom pozorištu pre nekoliko godina već radila čuvenu Rosinijevu operu...

"Naravno, neka scenska rešenja sada nastaju i na probama. I inače ne volim da režijsku knjigu unapred „zakucam“. Podrazumeva se da moraju postojati jasan ključ i bar okvirni mizanscen , ali meni su uvek pevači inspiracija. E sad, s obzirom na to da nisam iz Novog Sada, niti sam reditelj Srpskog narodnog pozorišta, dobar deo solista i uopšte ansambla nisam poznavala, i trebalo nam je vremena da se upoznamo, da vidim šta od koga mogu da dobijem. Tim pre jer je reč o komičnoj predstavi, gde scene moraju biti što prirodnije, što pitkije... Ali jako sam zadovoljna podelom, puno znači i saradnja sa Ivicom Klemencom, koji s pevačima radi na scenskom pokretu, i polako se sad već nazire kako će sve izgledati na premijeri 28. marta."

Govoreći o samoj Despićevoj operi, rediteljka ističe da u njoj, recimo, nema klasičnih arija koje bi isticale neke likove u odnosu na druge. Niti se radnja vodi od arije do arije preko dueta, terceta, kvarteta... Osnovni njeni elementi jesu operski, ali ima tu i onih dramskih, i filmskih...

" Zbog toga se ni ne može govoriti o nekakvom „klasičnom pristupu“ režiranju operskog dela. Ovde svaka scena mora da vrca, na neki poseban način da bude obogaćena. Nema stajanja, praznog hoda, mora se izrežirati ne samo prvi, nego i drugi i treći plan... Jednostavno, primarni cilj je da ne budemo dosadni."

Pre studija operske režije na BK akademiji u klasi prof. Mladena Sabljića, Ivana Dragutinović Maričić je završila srednju u muzičku školu, klavirski odsek. Svojevremeno je, između ostalog, učila i pevanje, mada je, kaže kroz smeh, odavno shvatila da nije za scenu već da joj je mesto „iza kulisa”.

Dve podele od samog početka

Od samog početka u pripremu opere „Pop Ćira i pop Spira” uključeni su bezmalo svi solisti Opere SNP-a, jer su predviđene dve podele. Uloge tumače Aleksandar Saša Petrović / Saša Štulić (Pop Ćira), Marina Pavlović Barać / Violeta Srećković (Persa, njegova žena), Danijela Jovanović / Laura Pavlović / Pamela Kiš Ignjatov (Melanija, njihova kći), Branislav Cvijić (Pera, seoski učitelj), Maja Andrić / Marija Cvijić (Erža, služavka kod popa Ćire), Goran Krneta / NebojšaBabić (Pop Spira), Verica Pejić / Ljiljana Lišković (Sida, njegova žena), Jelena Končar / Višnja Popov (Jula, njihova kći), Vasa Stajkić / Branislav Stankov (Šaca, seoski brica), Darija Olajoš Čizmić / Vesna Aćimović (Frau Gabrijela). Hor priprema Vesna Kesić Krsmanović, scenograf je Vladimir Savić a kostimografkinja Senka Ranosavljević.

"Ali neko ko pledira da režira operu ipak bi trebalo da zna da čita partituru, kao i da zna neka osnovna pravila u smislu šta se može tražiti od pevača a šta ne. To praktično znači poznavanje glasova, impostacije... Jer, u suprotnom, velike su šanse da ćete onemogućiti pevače da pruže maksimum. Meni zaista puno pomaže što mogu da sednem za klavir i prosviram neki deo partiture kada mi to zatreba..."

I kao što je važno to muzičko (pred)znanje, isto tako je važno, napominje Ivana Dragutinović Maričić, i potpuno razumevanje sa dirigentom. Nažalost, često se dešava da reditelj i dirigent udaraju „ko u klin, ko u ploču“, prvi zahteva jedno, drugi drugo, sve to se onda lomi najpre na pevačima, a na kraju i na samoj predstavi...

" Srećom, Željka Milanović je fantastičan dirigent. Sjajan muzičar. Sjajan čovek. Da ona nije takva, i da nije tako ozbiljno pristupila celom projektu, sve bi išlo mnogo, ma neuporedivo teže. Ovako, zahvaljujući njoj, mi sad možemo da scene razmaštavamo, jer je sve jako dobro muzički pripremljeno. "   

„Lenka” u Narodnom pozorištu

Ivana Dragutinović Maričić bi u sledećoj sezoni, ako sve bude teklo po planu, na scenu Narodnog pozorišta trebalo da pred sobom ima još jednu praizvedbu – opere „Lenka“ Miroslava Štatkića po libretu Pere Zupca. Operom bi trebalo da diriguje Vesna Šouc, scenografiju priprema Boris Maksimović a premijera se očekuje na proleće 2019.

Poseban pečat izvođenju opere „Pop Ćira i pop Spira“ daje detalj koji nije tako čest u svetu opere: kompozitor je živ i doći će u Novi Sad na premijeru...

" Verovatno će veći pritisak zbog prisustva akademika Despića osećati Željka kao dirigent, ali naravno da ni meni nije svejedno. Tim pre što u partituri postoje upisani detalji koje sam promenila. Recimo, kratak efektan akord je određen za poljubac, ali ako je meni na tom mestu više odgovaralo da taj poljubac bude mekši i da potraje malo duže, davala sam sebi slobodu da to ipak bude izvedeno na način kako sam zamislila. To ne znači da menjam partituru niti da zaustavljam orkestar, dakle ništa ne radim što bi poremetilo zvučnu sliku, već samo prilagođavam radnju sceni. I nadam se da će mi to kompozitor oprostiti."

M. Stajić