Za uklanjanje 45 tona opasnog otpada 6,1 milion

Reč je o opasnom otpadu koji je nastao istekom roka trajanja robe zaplenjene tokom terenske kontrole Poreske uprave u Novom Sadu. Među proizvodima koji bi trebalo da budu uklonjeni su sapuni, šamponi, sredstva za dezinfekciju, neorganske sirovine. 

Poreska uprava je za taj posao spremna da izdvoji do 6,1 milion dinara. Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, tačna količina otpada biće utvrđena merenjem uz prisustvo predstavnika Poreske uprave. 

Taj otpad je i korozivan, odnosno čine ga supstance i preparati koji mogu uništiti živo tkivo pri kontaktu, a između ostalog je i „eko-toskičan” te predstavlja (ili može predstavljati) rizik za životnu sredinu.

Preduzeće koje bude izabrano na tenderu moraće da reaguje na zahtev naručioca, odnosno Poreske uprave, u roku od 15 dana i za svaki dan kašnjenja slede penali od 1.000 dinara, najviše za deset dana kašnjenja. Nakon toga naručilac može raskinuti ugovor.

Kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena, a ugovor se zaključuje do 2020. godine.

Podsetimo, u januaru ove godine pronađeno gotovo 1.500 tona opasnog otpada u krugu bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad HINS. Tada je uhapšen vlasnik preduzeća „Step trans” J. S., koji je zakupac prostora na kojem je skladišten opasni otpad. 

Tada je pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić poručio da se do tog otkrića došlo kroz zajednički rad s Bezbednosno-informativnom agencijom, te da inspektori ne bi uopšte mogli ući na prostor u kojem je otpad skladišten pod zemljom.

Analizu uradila ovlašćena laboratorija



Analizu pronađenog otpada je uradila ovlašćena laboratorija Instituta za zaštitu na radu, po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva iz Novog Sada, pri čemu je uzeto 40 uzoraka, i za svaki je sačinjen poseban elaborat. U elaboratima se navodi da se otrovna supstanca nalazi u podzemnim i nadzemnim rezervoarima i buradima za transport i skladištenje opasnog otpada. Uzimajući u obzir parametre ispitivanja opasnih materija i ambalaže u kojoj je bila upakovana u smislu člana 5 Zakona o otpadu, opisano je da imaju najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje mogu biti opasne po život i zdravlje ljudi.

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu već vodi krivični postupak protiv odgovornih osoba firme „Step trans” – zakupca-operatera skladišnog prostora i odgovornih osoba firme „Eko-karika”. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u narednom periodu doneće rešenje kojim će naložiti operateru za tretman otpada „Eko-karika” i operateru za skladištenje opasnog otpada „Step transu” da hitno uđu u postupak zbrinjavanja opasnog otpada. Ukoliko oni to ne budu uradili, Sekretarijat će ući u prinudno izvršenje, što podrazumeva da se zapleni njihova imovina i da se iz toga obezbedi novac za zbrinjavanje opasnog otpada.

„Ukoliko ni na taj način ne bude obezbeđen novac onda će, nažalost, država, Pokrajina ili lokalna samouprava morati to da finansira iz budžeta“,  kaže pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg.

Na pitanje kako je ovlašćenim laboratorijama koje obavljaju analizu za dobijanje dozvole za skladištenje promaklo da se radi o opasnom otpadu, Erceg odgovara da su oni koji su uskladištili otpad imali dozvolu za proizvodnju ulja za loženje „s” i u svojim papirima, kad su dovozili otpad, prikazali su da je u cisternama to ulje, a u stvari je bio opasan otpad, i to u količini većoj od one za koju je tražena dozvola. 

Najverovatnije je ovlašćenim laboratorijama donošeno pravo ulje za loženje za analizu, u cilju prikrivanja da se radi o opasnom otpadu sve dok to nije utvrdila Tržišna inspekcija, s obzirom na to da je ulje za loženje „s” akcizna roba, odnosno roba koja se subvencioniše.

Erceg dodaje da bi trebalo pooštriti i uslove pod kojima se dozvole izdaju jer smatra da je iznos polise osiguranja koji se plaća nedovoljan i da bi svako skladište i tretman opasnog otpada u punom kapacitetu trebalo pokriti bankarskom garancijom, kako se, inače, radi u većini zemalja EU.

On podseća na to da 1.816 tona opasnog otpada koji je pronađen u krugu novosadske fabrike HINS u stečaju krajem januara, sadrži otpad od ulja s teškim metalima i drugim kancerogenim supstancama, opasnim po život i zdravlje ljudi.

Informacije o nezakonitom skladištenju opasnog otpada Pokrajinski sekretarijat je dobio BIA i od Višeg javnog tužilaštva iz Kruševca, kao i da je opasan otpad skladišten u krugu nekadašnje novosadske fabrike HINS u Primorskoj 86 tokom 2014, 2015. i 2016. godine. Količina od 1.816 tona čiji uzorci su analizirani ne uključuje i otpad u osam podzemnih bazena, čija količina trenutno nije utvrđena i još uvek se ne zna da li je, i u kojoj meri, otpad u tim podzemnim bunkerima kontaminirao zemljište. 

Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine mora pooštriti uslove za izdavanje dozvola za tretman opasnog otpada u mobilnim postrojenjima, a dozvolu ne bi trebalo da dobijaju osobe koje su se ogrešile o zakon.

D. Nikolić

E. Marjanov