ANALIZA 1.816 TONA OPASNOG OTPADA Ulja prepuna teških metala

Analizu pronađenog otpada je uradila ovlašćena laboratorija Instituta za zaštitu na radu, po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva iz Novog Sada pri čemu je uzeto 40 uzoraka i za svaki je sačinio poseban elaborat.

Erceg navodi da je informacije o nezakonitom skladištenju opasnog otpada Pokrajinski sekretarijat dobio BIA i od Višeg javnog tužilaštva iz Kruševca, kao i da je opasan otpad skladišten u krugu nekadašnje novosadske fabrike HINS u Primorskoj 86 tokom 2014, 2015. i 2016. godine. On napominje da količina od 1.816 tona čiji uzorci su analizirani ne uključuje i otpad u osam podzemnih bazena, čija količina trenutno nije utvrđena i još uvek se ne zna da li je i u kojoj meri otpad u tim podzemnim bunkerima kontaminirao zemljište. 

U elaboratima se navodi da se otrovna supstanca nalazi u podzemnim i nadzemnim rezervoarima i buradima za transport i skladištenje opasnog otpada. Uzimajući u obzir parametre ispitivanja opasnih materija i ambalaže u kojoj je bila upakovana, u smislu člana 5 Zakona o otpadu opisano je da imaju najmanje jednu od opasnih  karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje mogu biti opasne po život i zdravlje ljudi.

Erceg napominje da Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu već vodi krivični postupak protiv odgovornih osoba firme „Step trans” – zakupca-operatera skladišnog prostora i odgovornih osoba firme „Eko-karika”.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u narednom periodu doneće rešenje kojim će naložiti operateru za tretman otpada „Eko-karika” i operateru za skladištenje opasnog otpada „Step transu” da hitno uđu u postupak zbrinjavanja opasnog otpada. Ukoliko oni to ne budu uradili, Sekretarijat će ući u prinudno izvršenje, što podrazumeva da se zapleni njihova imovina i da se iz toga obezbedi novac za zbrinjavanje opasnog otpada.

„Ukoliko ni na taj način ne bude obezbeđen novac onda će, nažalost, država, Pokrajina ili lokalna samouprava morati to da finansira iz budžeta“, navodi Erceg.

Na pitanje kako je ovlašćenim laboratorijama koje obavljaju analizu za dobijanje dozvole za skladištenje promaklo da se radi o opasnom otpadu, Erceg odgovara da su oni koji su uskladištili otpad imali dozvolu za proizvodnju ulja za loženje „s” i u svojim papirima, kad su dovozili otpad, prikazali su da je u cisternama to ulje, a u stvari je bio opasan otpad, i to u količini većoj od one za koju je tražena dozvola. 

Opasan otpad u krugu fabrike je pronađen na sledećim mestima i sledećim količinama: u magacinu 2 u 38 IBC kontejnera i devet buradi je pronađeno 15 tona, u 25 IBC kontejnera na udaljenosti oko 30 metara od separatora 2,5 tone, u šest vertikalnih rezervoara – plastičnih kaca – 36 tona. Tona opasnog otpada pronađen je i pored betonirane parcele u dva vertikalna rezervoara – metalne kace, zatim u deset podzemnih rezervoara kapaciteta 150 kubnih metara 1.500 tona, u jednom nadzemnom rezervoaru kapaciteta 300 tona pronađeno je 200 tona opasnog otpada, u jednom nadzemnom rezervoaru kapaciteta 30 tona bilo je 20 tona, u dva IBC kontejnera kod atomskog skloništa pola tone. Ispod improvizovane nadstrešnice u IBC kontejnerima – u dva plastična bureta – uskladištena je 1,1 tona otpada, dok je u nadzemnom horizontalnom rezervoaru, lociranom pored betonirane parcele i u rezervoaru betonirane parcele bilo po 20 tona opasnog otpada.

Najverovatnije je ovlašćenim laboratorijama donošeno pravo ulje za loženje za analizu, u cilju prikrivanja da se radi o opasnom otpadu sve dok to nije utvrdila Tržišna inspekcija, s obzirom na to da je ulje za loženje „s” akcizna roba, odnosno roba koja se subvencioniše.

Erceg dodaje da bi trebalo pooštriti i uslove pod kojima se dozvole izdaju jer smatra da je iznos polise osiguranja koji se plaća nedovoljan i da bi svako skladište i tretman opasnog otpada u punom kapacitetu trebalo pokriti bankarskom garancijom, kako se, inače, radi u većini zemalja EU. Takođe dodaje da Ministarstvo zaštite životne sredine mora pooštriti uslove za izdavanje dozvola za tretman opasnog otpada u mobilnim postrojenjima, kao i da dozvolu ne bi trebalo da dobijaju osobe koje su se ogrešile o zakon.

E. Marjanov