Pisma Save Šumanovića u Adligatu

U fondu Udruženja sada se nalazi 20 originalnih pisama i više od 50 stranica rukopisa ispisanih rukom Save Šumanovića i njegove majke.

Osnivači Adligata, Danica i Vera Leko, u januaru su obelodanile da se kod njih nalazi ova značajna prepiska, za koju je stručna javnost dugo bila ubeđena da je izgubljena, kao i tolike mnoge značajne prepiske srpskih intelektualaca. 

Predsednik Udruženja Adligat, Viktor Lazić napominje da je sada važan deo srpske istorije i kulture ponovo dostupan javnosti. 

"Za Dan Adligata dve dame Leko poklonile su našem Udruženju tri pisma, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Sada su ove osvedočene dobrotvorke srpske kulture odlučile da celokupan fond pisama, još 17 izuzetnih primeraka, poklone nama. Veoma nas je obradovalo to što će sada Sava Šumanović i u Beogradu imati svoj kutak, i to baš u našem Udruženju, i da će Srbija konačno moći da ličnost ovog velikana sagleda iz svih uglova, na pravi način", kazao je Lazić. 

Udruženju u kojem imaju status osnivača Danica i Vera Leko su već predale na čuvanje celokupnu arhivu svoje porodice, sakupljanu dva veka.

Porodica Leko je jedna od najznačajnijih beogradskih cincarskih porodica, koja je Srbiji podarila desetak doktora nauka i profesora. 

Članovi ove porodice bili su premijeri, gradonačelnici, ministri, članovi parlamenta, kraljevi ađutanti, uvaženi lekari, hemičari, arhitekte, generali... 

Jedan od pobočnih rođaka porodice Leko bio je i Aleksandar Deroko, blizak prijatelj Rastka Petrovića, u čijoj ličnoj arhivi su pisma decenijama čuvana, sve do njegove smrti 1988. godine. 

Njegova udovica ih je, zatim, sa delom njegove arhive, poklonila Marku D. Leku, profesoru beogradskog univerziteta, ocu Danice i suprugu Vere Leko.

Pomenuta pisma su od izuzetnog značaja za srpsku kulturu, zato što pružaju uvid ne samo u prijateljstvo dva srpska velikana, već i zbog toga što slikovito govore o ličnosti Save Šumanovića, kako u trenucima punog zdravlja, tako i u retkim trenucima duševne slabosti.

Naime, među novopronađenim pismima, nalaze se i neka koja su ranije objavljena, uključujući i "najproblematičnija" pisma koje je Šumanović pisao u najtežim trenucima svog života, u momentima duševne slabosti. 

Od ukupno 20 pisama, dva pisma je Rastku Petroviću uputila je Savina majka, Persida Šumanović, moleći ga da pomogne njenom sinu.

Lazić ističe da se među artefaktima koja su poklonjena Adligatu nalaze i pisma na osnovu kojih je snimljen film "Komedija umetnika" 1987. godine. 

"Pisma u kojima Šumanović, na veoma grub i neprimeren način napada svog prijatelja, psuje, vređa... Međutim, ta pisma su citirana van konteksta i nanela su Šumanoviću mnogo štete. Kada se sagleda prepiska, kao celina do izražaja dolazi njegova topla duša, njegova lična patnja i muka, upinjanje da duševnu bolest koju ima kontroliše i beskrajna briga za sve koji zbog toga pate i kojima, bez svoje krivice, nanosi bol i trošak", objašnjava LAZIĆ. 

Kaže i da je Šumanović bio "beskrajno brižan, topao, dobronameran, rođen u nesrećnom vremenu, sa bolešću koju je većinom uspešno držao pod kontrolom". 

"U pismima na više mesta moli da ode u bolnicu, moli za pomoć i obrazlaže svoje zdravstvene tegobe. To je velikan koji je duboko svestan sopstvenih problema i koji bi želeo svakom da pomogne. Pojedina pisma su napisana na francuskom jeziku, njih još nismo preveli, a u jednom pismu nalazi se i zanimljiv crtež", napominje LAZIĆ.

Udruženje Adligat planira saradnju sa Galerijom "Sava Šumanović" iz Šida, a direktorku galerije Vesnu Burojević pronalazak ove prepiske je izuzetno obradovao.

"Jako je važan pronalazak ovih pisama, za koja se dugo mislilo da su izgubljena. Konačno će biti moguće uraditi pravu analizu i uraditi pravi, naučni prilaz Savi Šumanoviću i Rastku Petroviću, kakvE zaslužuju ova dvojica velikana", kazala je Burujević.

Sava Šumanović poznat je i po tome što je prestao da potpisuje svoje slike kada se u Drugom svetskom ratu Šid, kao i ceo Srem, našao u sastavu hrvatske marionetske države, koja je zabranuila upotrebu ćirilice.

Streljale su ga ustaše 30. avgusta 1942. zajedno sa 150 građana Šida.