Strip: Marsupilami - Beba s kraja sveta

Karijeru je započeo 1946. godine a najviše je radio za kuću „Dupius“; 1987. se osamostalio i osnovao svoje proizvodno-izdavačko preduzeće „Marso prodakšn“.„Razvod“ sa „Dupiusom“ značio je i podelu „zajednički stečene imovine“ pa je Franken mogao da raspolaže likovima Marsupilamija i Gaše Šeprtlje dok su „Spiru i Fantazio“ ostali „Dupiusu“.

Tehnički gledano oni i nisu Frankenov „proizvod“ jer je seriju o dvojici ne preterano spretnih reportera koji širom sveta upadaju u različite avanture (čitaj: nevolje), Franken 1946. preuzeo od Žižea (koji je, pak, lik Spirua, stvoren 1938. preuzeo od Rob-Vela i dodao mu drugara Fantazija).

Franken je Marsupilamija samostalno osmislio i pridružio postojećim junacima u epizodi „Spiru i naslednici“ iz 1952. Legenda kaže da je Frankenu - dok je posmatrao vozača briselskog gradskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije - palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne. Od te slučajne ideje nastala je neobična životinjica koju Spiru i Fantazio pronalaze u džunglama Palombije, negde u Južnoj Americi.

Marsupilami se sa reporterima vraća u Evropu i prati ih u avanturama pomažući da pobede nevaljalce svojim izvanrednim sposobnostima (kakva je i udarac krajem repa zgužvenim u buzdovansku kuglu) i konciznim komentarima „Huba, huba“ (ponekad i „Hop”). Marsupilami su zbog svoje živopisnosti u seriji  „Spiru i Fantazio“ zaslužili i sjajnu samostalnu epizodu „Gnezdo Marsupilamija“ o zgodama i nezgodama porodice „divljih“ marsupilamija u Palombiji. Njihovo ime je kovanica reči „marsu“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa “Popaj” (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj.

Prvi album „Marso prodakšna“, o porodici marsupilamija u prirodnom okruženju, bio je „Marsupilamijev rep“, zajedničko delo scenariste Grega, kome je Franken pomagao, i crtača Batema i prodat je u čak 600.000 primeraka. Franken je učestvovao u radu na još tri epizode ovog serijala. „Marsupilami“ je po njegovoj smrti nastavio da izlazi u albumima koje, po pričama različitih autora, crta Batem i do sada se pojavilo 30 albuma plus nulti „Ulovite Marsupilamija“, 2002, kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka a čine ga čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.godine.

„Marsupilami - Beba s kraja sveta“ (Darkvud, 2016) je drugi album u samostalnoj seriji, objavljen 1988. godine, i bavi se mukama jedne “klaljevske nalodne demoklatske pande” koja se sticajem okolnosti (od štrajka prevoznika do gramzivosti mutnih tipova) našla, posle pada aviona, usred palombijske džungle. I dok pilot Helmut - koji osim jakog nemačkog akcenta oko vrata nosi i vojni krst - ima sreću da naleti na Daskamifalika (koji peca pirane), pripadnika domorodačkog plemena Šašavoni, malu pandu, koja samo žvaće bambus i spava, otkriva porodicu marsupilamija: tata, mama i tri mališana (dva žuta, jedan plavo-crn). Mama (kao sve majke) reaguje zaštitnički, ali mala panda ne želi da jede ponuđeno voće i plače zbog gladi. Po principu pokušaj-greška otkriva se da ona voli samo bambus koga ima u selu domorodaca i to u suvom obliku - kao merdevine - i svežem u ograđenoj bašti.

Istovremeno, u selu pilot upoznaje poglavicu koji govori osam jezika, studirao je na Harvardu i Hajdelbergu ali ga je nezaposlenost naterala da postane poglavica; ipak, on sakuplja smaragde koje Šašavoni daruju svojim idolima i planira da napusti ovo “radno mesto” kao bogat čovek, za šta mu je potrebna baš pilotova pomoć. Sledi niz urnebesnih zgoda, nezgoda i nesporazuma, bekstava i potera, koje “zakuvavaju” mudri marsupilami, prepredeni belci i naivni domoroci. Na kraju će pandu pronaći vlasnici Kinezi i odvesti je gde treba, pilot sa smaragdima odlazi u džunglu a izubijani poglavica (potpuno osiromašen) ostaje u selu dok se porodica marsupilamija, slobodna i vesela, igra u yungli.  

Priču pokreće brza smena mnoštva gegova, odnosno apsurdne situacije koje se temelje na nerazumevanju (karakternom, kulturološkom) kao i vrcavi dijalozi sa mnogo (prigodnih i neprilagođenih) stranih reči i “priručni” jezik Šašavona (koji je sasvim u skladu sa imenom plemena).

 Ilija Bakić