U SNP-u najavljene premijere predstava „Laža i paralaža” i „Bilbord”

Na sceni „Pera Dobrinović” 19. januara biće izvedena Sterijina komedija „Laža i paralaža” u režiji Slobodana Brankovića, a šest dana kasnije, 25. januara, na Kamernoj sceni će prvi susret sa publikom imati drama „Bilbord” Majkla Vukadinovića u režiji Petra Jovanovića.

Prethodna postavka „Laže i paralaže” na sceni SNP-a iz 1991. u režiji Egona Savina smatra se jednom od najuspešnijih predstava u istoriji nacionalnog pozorišta. Mnogi se Novosađani još sećaju ove briljantne inscenacije, koja će na 37. Sterijinom pozorju osvojiti nagrade za najbolju predstavu, za režiju, scenografiju (Geroslav Zarić), kao i dve glumačke – pripale su Zijahu Sokoloviću za ulogu Alekse i Lidiji Stevanović koja je tumačila Jelicu.   

„Nova ’Laža i paralaža’ u svakom je slučaju drugačija od te iz devedesetih godina prošlog veka. Ali itekako daje ideju u kom bi se pravcu mogao čitati Jovan Sterija Popović, jer svako vreme ima novi ugao gledanja i otkrivanja”, naveo je na konferenciji za novinare v.d. upravnik SNP-a dr Zoran Đerić, dok po rečima reditelja Slobodana Brankovića, upravo činjenici da je Sterija i danas izuzetno aktuelan i inspirativan puno pomaže u inscenaciji njegovog dela.

Uloga Alekse je u novoj podeli poverena Nebojši Saviću, Mita je Strahinja Bojović, Marija – Nina Rukavina, Batića će tumačiti Milorad Kapor, oca Predrag Momčilović, dok će Jelica biti Tanja Pjevac, koja je od 1. januara i zvanično postala članica ansambla Drame SNP-a. „Sada konačno imam tlo pod nogama”, prokomentarisala je tu promenu statusa Tanja Pjevac. Govoreći o predstavi, ona je istakla da inscenirati Steriju nosi veliku odgovornost, jer mu treba omogućiti da oživi i uzleti svom svojom snagom.

„Bavili smo se pitanjem zašto laži opstaju, koji ih to mehanizam  razvija da nam čak postaju potrebne. Pri tome je lepo kada imate velikog pisca, jer vas uvek vrati na pravi put”, pojasnila je Tanja Pjevac, dok Nebojša Savić nije krio zadovoljstvo što je inscenacija poverena mladom reditelju, koji je pri tome master studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. „Izuzetno mi je drago što je u SNP-u započet taj trend angažovanja talentovanih mladih ljudi. Jer oni danas, nažalost, nemaju priliku da dovoljno rade”, rekao je Savić.

Glumac je glumac i Zijah Sokolović

Zijah Sokolović će u Srpskom narodnom pozorištu obeležiti i četiri decenije izvođenja legendarne monodrame „Glumac... je glumac... je glumac”, a 29. januara će biti promovisana i istimena knjiga. „Nisam nameravao da predstava o nama glumcima i čime se to mi bavimo ovoliko dugo traje. A ispalo je, eto, da je do sada izvedena više od 1.600 puta i da se igra na nekoliko jezika: engleskom, nemačkom, slovenačkom...”, rekao je Sokolović.

Inače, knjiga „Glumac... je glumac... je glumac”, osim integralnoig teksta predstave, donosi i 29 eseja glumaca, reditelja, teatrologa, dramaturga i kritičara od Makedonije do Slovenije, koji su njeni savremenici.  

Predrag Momčilović, koji je u Savinovoj postavci „Laže” u ulozi Mite zamenio Predraga Tomanovića, ocenio je da je i Slobodan Branković kao reditelj uspeo da svoje ideje izvede do kraja. „Nova čitanja klasika moraju da ispune nekoliko zadataka: da ispoštuju pisca, odnosno da se ne trude da budu pametniji od njega, zatim da ispune očekivanja publike, i na kraju, ali ne i najmanje važno, naprotiv, da odgovore na pitanje zašto se njima danas i ovde bavimo”, ispričao je Momčilović.

Batićeva baba se kod Sterije često pominje, ali je nema na sceni. U Brankovićevoj postavci ona, međutim, ima aktivnu ulogu. „Najlakše je igrati lik koga nema. Niste opterećeni zadatostima, već možete da maštate. A ja sam u godinama kada mogu da istražujem razne bake. I ova mi se baba baš dopala”, našalila se Gordana Kamenarević.

Specijalan gost na konferenciji za novinare bio je Zijah Sokolović, po čijim rečima je „Laža i paralaža” Egona Savina i SNP-a zaista obeležila pozorište početka devedesetih. „Imali smo ogromnu slobodu tumačeći Steriju. Kroz tu predstavu mogli smo da se izrazimo, da kažemo sve što mislimo o aktuelnoj stvarnosti. Umetnost je tako označila jedno vreme onakvim kakvo je ono i bilo – kao vreme očaja ljudi koji žive u svetu laži. Bio je to naš obračun sa stvarnošću kroz igru i pozorište”, rekao je Zijah Sokolović.

Inače, v.d. direktora Drame SNP-a Milovan Filipović najavio je da će Sokolović ubuduće biti stalno prisutan u Srpskom narodnom pozorištu, i kroz izvođenje svojih predstava, ali i kao svojevrstan mentor ansambla. „Nama je izuzetno drago što će Zijah biti deo SNP-a, jer već sama činjenica da može da nam prenese svoje ogromno iskustvo predstavlja važno dostignuće”, rekao je Filipović, najavljujući da će Sokolović u SNP-u 29. i 30. januara na Kamernoj sceni obeležiti 25 godina svoje predstave „CABAres CABArei”, koju je do sada izveo 1.350 puta.

Kada je, pak, reč o premijeri „Bilborda”, reč je o komadu koji u fokusu ima troje mladih, kreativnih ljudi koji žele da ostvare „američki san”. Put koji su izabrali, međutim, nije uobičajen – tetoviranje reklame na čelu! Komad je režirao Petar Jovanović, glume Ivan Đurić, Marija Medenica i Strahinja Bojović, dramaturg je Svetislav Jovanov, dok kostime i scenografiju potpisuje Ivana Jančić.

Majkl Vukadinović, američki pisac srpskog porekla, odabrao je, zapravo, istinit događaj kako bi, po rečima Strahinje Bojovića, otvorio pitanje granice komercijalizacije umetnosti. Kako je ocenio reditelj Petar Jovanović, danas u SAD postoje čitave agencije koje regrutuju mlade ljude čija će tela postati prostor za reklamu. „Sve je postalo na prodaju. A mi se kroz predstavu bavimo zloupotrebom novca baš kao i zloupotrebom umetnosti. Jer nemamo iluziju da smo mi koji se bavimo umetnošću a priori  čisti”, kaže Jovanović.

Dramaturg Svetislava Jovanovića je dodao da u „Bilbordu” nije samo reč o odnosu umetnosti i novca, već i o tome da živimo u vremenu gde sve ima svoju cenu. „Samo treba staviti etiketu”...  Na istom fonu su i reči glumca Ivana Đurića, koji kaže da se tokom pripreme predstave zapitao za koliko novca bi on istetovirao reklamu na čelu. „I shvatio sam da je sve samo pitanje stepena očaja, odnosno cene. Koliko košta obraz”... 

M. Stajić