У СНП-у најављене премијере представа „Лажа и паралажа” и „Билборд”

На сцени „Пера Добриновић” 19. јануара биће изведена Стеријина комедија „Лажа и паралажа” у режији Слободана Бранковића, а шест дана касније, 25. јануара, на Камерној сцени ће први сусрет са публиком имати драма „Билборд” Мајкла Вукадиновића у режији Петра Јовановића.

Prеthodna поставка „Лаже и паралаже” на сцени СНП-а из 1991. у режији Егона Савина сматра се једном од најуспешнијих представа у историји националног позоришта. Многи се Новосађани још сећају ове бриљантне инсценације, која ће на 37. Стеријином позорју освојити награде за најбољу представу, за режију, сценографију (Герослав Зарић), као и две глумачке – припале су Зијаху Соколовићу за улогу Алексе и Лидији Стевановић која је тумачила Јелицу.   

„Нова ’Лажа и паралажа’ у сваком је случају другачија од те из деведесетих година прошлог века. Али итекако даје идеју у ком би се правцу могао читати Јован Стерија Поповић, јер свако време има нови угао гледања и откривања”, навео је на конференцији за новинаре в.д. управник СНП-а др Зоран Ђерић, док по речима редитеља Слободана Бранковића, управо чињеници да је Стерија и данас изузетно актуелан и инспиративан пуно помаже у инсценацији његовог дела.

Улога Алексе је у новој подели поверена Небојши Савићу, Мита је Страхиња Бојовић, Марија – Нина Рукавина, Батића ће тумачити Милорад Капор, оца Предраг Момчиловић, док ће Јелица бити Тања Пјевац, која је од 1. јануара и званично постала чланица ансамбла Драме СНП-а. „Сада коначно имам тло под ногама”, прокоментарисала је ту промену статуса Тања Пјевац. Говорећи о представи, она је истакла да инсценирати Стерију носи велику одговорност, јер му треба омогућити да оживи и узлети свом својом снагом.

„Бавили смо се питањем зашто лажи опстају, који их то механизам  развија да нам чак постају потребне. При томе је лепо када имате великог писца, јер вас увек врати на прави пут”, појаснила је Тања Пјевац, док Небојша Савић није крио задовољство што је инсценација поверена младом редитељу, који је при томе мастер студије завршио на Академији уметности у Новом Саду. „Изузетно ми је драго што је у СНП-у започет тај тренд ангажовања талентованих младих људи. Јер они данас, нажалост, немају прилику да довољно раде”, рекао је Савић.

Глумац је глумац и Зијах Соколовић

Зијах Соколовић ће у Српском народном позоришту обележити и четири деценије извођења легендарне монодраме „Глумац... је глумац... је глумац”, а 29. јануара ће бити промовисана и истимена књига. „Нисам намеравао да представа о нама глумцима и чиме се то ми бавимо оволико дуго траје. А испало је, ето, да је до сада изведена више од 1.600 пута и да се игра на неколико језика: енглеском, немачком, словеначком...”, рекао је Соколовић.

Иначе, књига „Глумац... је глумац... је глумац”, осим интегралноиг текста представе, доноси и 29 есеја глумаца, редитеља, театролога, драматурга и критичара од Македоније до Словеније, који су њени савременици.  

Предраг Момчиловић, који је у Савиновој поставци „Лаже” у улози Мите заменио Предрага Томановића, оценио је да је и Слободан Бранковић као редитељ успео да своје идеје изведе до краја. „Нова читања класика морају да испуне неколико задатака: да испоштују писца, односно да се не труде да буду паметнији од њега, затим да испуне очекивања публике, и на крају, али не и најмање важно, напротив, да одговоре на питање зашто се њима данас и овде бавимо”, испричао је Момчиловић.

Батићева баба се код Стерије често помиње, али је нема на сцени. У Бранковићевој поставци она, међутим, има активну улогу. „Најлакше је играти лик кога нема. Нисте оптерећени задатостима, већ можете да маштате. А ја сам у годинама када могу да истражујем разне баке. И ова ми се баба баш допала”, нашалила се Гордана Каменаревић.

Специјалан гост на конференцији за новинаре био је Зијах Соколовић, по чијим речима је „Лажа и паралажа” Егона Савина и СНП-а заиста обележила позориште почетка деведесетих. „Имали смо огромну слободу тумачећи Стерију. Кроз ту представу могли смо да се изразимо, да кажемо све што мислимо о актуелној стварности. Уметност је тако означила једно време онаквим какво је оно и било – као време очаја људи који живе у свету лажи. Био је то наш обрачун са стварношћу кроз игру и позориште”, рекао је Зијах Соколовић.

Иначе, в.д. директора Драме СНП-а Милован Филиповић најавио је да ће Соколовић убудуће бити стално присутан у Српском народном позоришту, и кроз извођење својих представа, али и као својеврстан ментор ансамбла. „Нама је изузетно драго што ће Зијах бити део СНП-а, јер већ сама чињеница да може да нам пренесе своје огромно искуство представља важно достигнуће”, рекао је Филиповић, најављујући да ће Соколовић у СНП-у 29. и 30. јануара на Камерној сцени обележити 25 година своје представе „ЦАБАрес ЦАБАреи”, коју је до сада извео 1.350 пута.

Када је, пак, реч о премијери „Билборда”, реч је о комаду који у фокусу има троје младих, креативних људи који желе да остваре „амерички сан”. Пут који су изабрали, међутим, није уобичајен – тетовирање рекламе на челу! Комад је режирао Петар Јовановић, глуме Иван Ђурић, Марија Меденица и Страхиња Бојовић, драматург је Светислав Јованов, док костиме и сценографију потписује Ивана Јанчић.

Мајкл Вукадиновић, амерички писац српског порекла, одабрао је, заправо, истинит догађај како би, по речима Страхиње Бојовића, отворио питање границе комерцијализације уметности. Како је оценио редитељ Петар Јовановић, данас у САД постоје читаве агенције које регрутују младе људе чија ће тела постати простор за рекламу. „Све је постало на продају. А ми се кроз представу бавимо злоупотребом новца баш као и злоупотребом уметности. Јер немамо илузију да смо ми који се бавимо уметношћу а приори  чисти”, каже Јовановић.

Драматург Светислава Јовановића је додао да у „Билборду” није само реч о односу уметности и новца, већ и о томе да живимо у времену где све има своју цену. „Само треба ставити етикету”...  На истом фону су и речи глумца Ивана Ђурића, који каже да се током припреме представе запитао за колико новца би он истетовирао рекламу на челу. „И схватио сам да је све само питање степена очаја, односно цене. Колико кошта образ”... 

М. Стајић