Proverom porekla imovine protiv prljavih para

Na plenarnom sastanku Komiteta „Manivala” Saveta Evrope, aprila 2016. godine, usvojen je izveštaj po kojem je Srbija ušla u proceduru pojačanog nadzora tog tela, u skladu s kojom će biti dužna da ga izveštava o napretku za godinu dana, a napredak nije moguć bez izmene Zakona o sprečavanju pranja novca.

Iako je naša država imala Zakon o sprečavanju pranja novca koji je velikim delom sadržavao niz evropskih pravila, morala je da pokaže i konkretan napredak u svakoj od ključnih oblasti koje su ocenjene lošom ocenom pa je morala da donese novi i ona je to i učinila. Da nije, pretila je opasnost da bude stavljena na listu država koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Novi zakonski akt predviđa i obavezu utvrđivanja identiteta korisnika polise životnog osiguranja, definisana je obaveza prikupljanja dokaza o poreklu imovine, zatim obaveza prijavljivanja podataka o stvarnom vlasniku stranke koja je pravno lice ili lice stvarnog prava. Stvarnim vlasnikom pravnog lica smatra se fizičko lice koje je imalac više od 25 odsto imovine. Uređena je obaveza utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika, provere identiteta stranke, neposredni uvid u registar Agencije za privredne registre za proveru identiteta pravnih lica.

Novi zakon sadrži i ono što je prethodni – a to su dobre odredbe o gotovinskim transakcijama, ličnim dokumentima, službenim ispravama, informacijama o aktivnostima stranke, kvazibankama, of-šor kompanijama, stranim funkcionerima, stvarnim vlasnicima, poslovnim odnosima i drugo. No, ima i nove odredbe, a jedna od njih je i član kojim se definiše domaći funkcioner kao moguća „karika” u pranju novca. Naime, na osnovu definicije stranog funkcionera koja postoji u sadašnjem zakonu, jer on važi do 1. aprila ove godine, napravljena je paralela i identifikovani su domaći funkcioneri koji vrše istu ili sličnu funkciju. Na osnovu definicije „funkcionera druge države”, po kojoj je on fizičko lice koja obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljao visoku javnu funkciju u drugoj državi, na isti način data je definicija domaćeg funkcionera.

Obveznici su i advokati

Po Zakonu o sprečavanju pranja novca obveznici su banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim finanijskim fondovima, brokersko-dilerska društva, platne institucije, posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti, faktoring društva, poreski savetnici, poštanski operater. Obveznici su i advokati kada pomažu u planiranju ili izvršenju transakcija za stranku u vezi s kupovinom ili prodajom nepokretnosti, upravljanjem imovinom stranke, otvaranjem računa kod banke ili njegovim raspolaganjem...

To znači da će se na proveri za pranje novca naći predsednik države, premijer, ministri, državni sekretari, posebni savetnici i pomoćnici ministara, direktori organa u sastavu ministarstava i njihovi pomoćnici, direktor posebne organizacije, narodni poslanik, sudija Vrhovnog kasacionog, Privrednog, Apelacionog u Ustavnog suda, predsednik, potpredsednik i član saveta DRI, guverner NBS-a, viceguverner i član IO i član Saveta guvernera, lica na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, kao što su ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova, član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u vlasništvu države, kao i član organa upravljanja političke stranke.

Novim zakonskim aktom novi obveznici primene Zakona o sprečavanju pranja novca su, između ostalih, i JP „Pošta Srbije” i javni beležnici. JP „Pošta Srbije” je i dosadašnjim zakonom bila obveznik, ali kroz definiciju „lica koja se bave poštanskim saobraćajem”, a u novom zakonskom aktu to državno preduzeće se navodi punim imenom kao javni poštanski operater sa sedištem u Srbiji.

LJ. Malešević