Провером порекла имовине против прљавих пара

На пленарном састанку Комитета „Манивала” Савета Европе, априла 2016. године, усвојен је извештај по којем је Србија ушла у процедуру појачаног надзора тог тела, у складу с којом ће бити дужна да га извештава о напретку за годину дана, а напредак није могућ без измене Закона о спречавању прања новца.

Иако је наша држава имала Закон о спречавању прања новца који је великим делом садржавао низ европских правила, морала је да покаже и конкретан напредак у свакој од кључних области које су оцењене лошом оценом па је морала да донесе нови и она је то и учинила. Да није, претила је опасност да буде стављена на листу држава које не примењују међународне стандарде у области борбе против прања новца и финансирања тероризма.

Нови законски акт предвиђа и обавезу утврђивања идентитета корисника полисе животног осигурања, дефинисана је обавеза прикупљања доказа о пореклу имовине, затим обавеза пријављивања података о стварном власнику странке која је правно лице или лице стварног права. Стварним власником правног лица сматра се физичко лице које је ималац више од 25 одсто имовине. Уређена је обавеза утврђивања и провере идентитета предузетника, провере идентитета странке, непосредни увид у регистар Агенције за привредне регистре за проверу идентитета правних лица.

Нови закон садржи и оно што је prеthodni – а то су добре одредбе о готовинским трансакцијама, личним документима, службеним исправама, информацијама о активностима странке, квазибанкама, оф-шор компанијама, страним функционерима, стварним власницима, пословним односима и друго. Но, има и нове одредбе, а једна од њих је и члан којим се дефинише домаћи функционер као могућа „карика” у прању новца. Наиме, на основу дефиниције страног функционера која постоји у садашњем закону, јер он важи до 1. априла ове године, направљена је паралела и идентификовани су домаћи функционери који врше исту или сличну функцију. На основу дефиниције „функционера друге државе”, по којој је он физичко лице која обавља или је у последње четири године обављао високу јавну функцију у другој држави, на исти начин дата је дефиниција домаћег функционера.

Обвезници су и адвокати

По Закону о спречавању прања новца обвезници су банке, овлашћени мењачи, друштва за управљање инвестиционим фондовима, друштва за управљање добровољним финанијским фондовима, брокерско-дилерска друштва, платне институције, посредници у промету и закупу непокретности, факторинг друштва, порески саветници, поштански оператер. Обвезници су и адвокати када помажу у планирању или извршењу трансакција за странку у вези с куповином или продајом непокретности, управљањем имовином странке, отварањем рачуна код банке или његовим располагањем...

То значи да ће се на провери за прање новца наћи председник државе, премијер, министри, државни секретари, посебни саветници и помоћници министара, директори органа у саставу министарстава и њихови помоћници, директор посебне организације, народни посланик, судија Врховног касационог, Привредног, Апелационог у Уставног суда, председник, потпредседник и члан савета ДРИ, гувернер НБС-а, вицегувернер и члан ИО и члан Савета гувернера, лица на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима, као што су амбасадор, генерални конзул, отправник послова, члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у власништву државе, као и члан органа управљања политичке странке.

Новим законским актом нови обвезници примене Закона о спречавању прања новца су, између осталих, и ЈП „Пошта Србије” и јавни бележници. ЈП „Пошта Србије” је и досадашњим законом била обвезник, али кроз дефиницију „лица која се баве поштанским саобраћајем”, а у новом законском акту то државно предузеће се наводи пуним именом као јавни поштански оператер са седиштем у Србији.

Љ. Малешевић