Pranje novca i utaja poreza u 314 fantomskih firmi
Poreska uprava je tokom prošle godine i u prvih devet meseci ove otkrila 314 fantomskih preduzeća za pranje novca i utaju poreza. Šteta koju su ta preduzeća nanela
državi procenjuje se na deset miliona evra.
Lane je otkriveno oko 230 fantomskih preduzeća čijim je poslovanjem državni budžet oštećen za gotovo 13,5 milijardi dinara, što je oko deset miliona evra, a za prvih devet meseci ove godine otkrivene su još 84 takve firme, a još nije izračunata šteta koju su one nanele državnoj kasi. Po podacima Ministarstva pravde, tokom prošle i ove godine, na osnovu krivičnih dela poreske utaje oduzeto je 17 stanova, 14 kuća i jedna benzinska pumpa s perionicom i radnjom za popravku vozila, a kada je reč o krivičnom delu pranja novca, oduzeta su tri stana, pet kuća, jedan magacin i 39 lokala.
Te fantomske firme izdaju lažne račune koje regularna preduzeća zavode u svojim knjigama, iako prodaje i kupovine dobara i usluga zapravo nije ni bilo. Na taj način poreski obveznici protivzakonito koriste porez iskazan na računima kao prethodni porez, iako nije plaćen, a potom za toliko umanjuju porez na dodatu vrednost, odnosno izbegavaju njegovo plaćanje. Zatim ta preduzeća, nakon što je privredni subjekat prebacio novac na njihov poslovni račun, podižu tu gotovinu i vraćaju je poreskom obvezniku, koji tako dolazi do keš novca za isplatu na ruke, čime se dalje zaobilaze drugi porezi.
Dugo se verovalo da fantomske firme dolaze samo s egzotičnih ostrva, ali poslednjih godina one se i ovde uredno i po zakonu registruju u Agenciji za privredne registre s minimalnim osnivačkim kapitalom. Po pravilu su ili bez zaposlenih ili samo s jednim. Prošle godine u APR-u je bilo upisano čak 25.790 firmi bez zaposlenih, što je gotovo 28 odsto svih privrednih društava. U toj agenciji ističu da nisu sve te firme fantomske.
Pre dve godine je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastruktire Zorana Mihajlović, prilikom predstavljanja „belih” i „crnih lista” građevinskih preduzeća rekla da je od 540 firmi na spisku, 87 fantomskih, odnosno bez ijednog zaposlenog.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić objašnjava da su tenderi i javne nabavke najelegantniji način da se stekne neopravdano veliki novac, i podseća na čuvene anekse ugovora, koji su u građevini često znali da koštaju državu kao i ceo originalni ugovor.
– Firme se pojavljuju na konkursu s nerealno niskom cenom, a obećavaju kvalitet – rekao je profesor Savić. – Dobiju posao, a onda ustanove da treba obaviti još neke nepredviđene radove pa se piše aneks ugovora, koji može biti vredan gotovo koliko i glavni ugovor. Pošto kod nas svi probijaju rokove, to se i ne primeti. Naravno, u toj igri procenat ide onima koji su obezbedili posao, a često se radi o firmi sa samo jednim zaposlenim, koja nema građevinsku operativu, mašine, samo jednog menadžera koji sedi po kafanama s političarima koji će da mu obezbede posao.
Ministrarka građevinarstva Zorana Mihajlović najavljuje da će Vlada Srbije do kraja godine doneti odluku o tome da se kompanije za nazdor nad realizacijom velikih infrastrukturnih projekata biraju na međunarodnom tenderu, kao i da će one morati da imaju odgovarajuću licencu. Na svakom gradilištu, osim investitora i izvođača radova, mora da postoji i kompanija koja sprvodi nadzor, ali se često dešava da te kompanije budu izabrane od samog investitora samo na domaćem tržištu, i to bez potpunog postupka tendera.
– Po našim zakonima je postojala obaveza da kompanija koja sprovodi nadzor ne mora da ima „veliku” licencu – rekla je Zorana Mihajlović. – Mi smatramo da takva kompanija mora da bude jednako ozbiljna kao i izvođač i kao bilo koji podizvođač. U tom smislu, te kompanije imaće uslov da imaju licencu da bi mogle sprovoditi nadzor nad određenim projektom.
LJ. Malešević
„Perači” rado rade u građevinskoj industriji
Fantomske firme služe za utaju poreza i pranje novca. One u legalne tokove ubacuju nelegalni novac, ali i iz regularnih preduzeća izvlače gotovinu. Jedna od njihovih namena je i da se sakrije identitet vlasnika i poreklo novca. Praksa pokazuje da su „perači” često povezani s proizvođačima građevinskog materijala i građevinskim firmama jer ta preduzeća imaju mnogo gotovine u rukama, a veliki deo te industrije je u sivoj ili crnoj zoni.