Vukosavljević: Predugo smo bili bez Muzeja savremene umetnosti

"Mi smo predugo bili bez Muzeja savremene umetnosti. Čitava jedna generacija je stasavala, a da nije imala priliku da vidi veliku zbirku srpske i jugoslovenske savremene umetnosti", primetio je Vukosavljević u intervjuu Tanjugu.

Veliki broj posetilaca, prema rečima ministra, govori u prilog činjenici da je otvaranjem MSU obogaćena kulturna ponuda, da je interesovanje javnosti za rekonstruisanu zgradu i postavku veoma veliko i da to predstavlja značajan doprinos kulturnom životu ne samo Beograda već i Srbije i značajan doprinos turističkom potencijalu srpske prestonice.

Osim otvaranja MSU, Vukosavljević je izdvojio i izradu nacrta Strategije razvoja kulture od 2017. do 2027. za koji očekuje da se nađe pred poslanicima  za mesec-dva.

Ministar kaže i da moramo znati šta će biti prioriteti, osnovni principi i planovi u narednih 10 godina i podseća da se kao važna stavka u Strategiji pominje obaveza države da iz godinu u godinu izdvaja više za kulturu, čime se, navodi, stvaraju temeljne pretpostavke za razvoj kulturnog života. Pominje i niz zakonodavnih aktivnosti kako bi "kultura dobila čvršći format i za finansiranje i za uvođenje reda".

U godini koja je na izmaku Vukosavljević u uspehe ubraja i narodno kolo na Uneskovoj listi svetske nematerijalne kulturne baštine, ali i to što je postignut dogovor kako da se trajno i stabilno finansira i održava Kolarčeva zadužbina.

Putem konkursa "Gradovi u fokusu" finanasijski je ohrabren i podstaknut kulturni život u mnogim gradovima u Srbiji, rekonstruisani su domovi kulture, muzeji, biblioteke, koncertne sale, nabraja ministar.

U Kikindi je otvoren Muzej terakote "Terra", a ministar očekuje da će i Medijana u Nišu dobiti finansijsku pomoć na osnovu tehničke dokumentacije koju sada pripremaju i naglašava da taj projekat konačno mora da se završi.

Pozorište u Subotici - veliki projekat sa tri scene započet pre 12 godina, trebalo bi, prema njegovom mišljenju, da bude otvoreno za godinu i po dana. 

Vukosavljević kaže da će Ministarstvo pomoći i obnovu industrijske zone u Kragujevcu, koju namaravaju da u naredne dve do tri godine pretvore u zonu savremene umetnosti kao što rade mnoge zemlje sa svojim industrijskim nasleđem koje nije u upotrebi.

O pozorištu u Vranju ministar kaže da će proces "dekontaminacije" biti okončan 2018. i naglašava da grad Bore Stankovića mora da ima svoje pozorište i svoju knjižaru.

Kao najveći događaj u međunarodnoj saradnji u proteklih 40 godina Vukosavljević najavljuje otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu u februaru i dodaje da intenzivno rade na tome da sledeći bude u Moskvi, potom za godinu ili dve u Berlinu pa u Trstu.

"Zemlje u okruženju maju više kulturnih centara nego mi. Mađarska ima 23, Bugarska 15, a Srbija samo jedan u Parizu osnovan 1973. godine", kaže ministar i dodaje da je ideja da svi kulturni centri Srbije u svetu nose ime Ive Andrića, po ugledu na nemački Gete institut ili španski Institut Servantes.

Ministarstvo kulture je sa Ministarstvom prosvete i Filološkim fakultetom pokrenulo akciju obnove srpskih lektorata u svetu, gde su, kako kaže Vukosavljević, zatekli zapostavljeno stanje, te će posle 15-20 godina tokom 2018. obnoviti rad lektorata u Ljubljani, Moskvi, Temišvaru, Trstu, Rimu i tu vrstu kulturne politike nastaviti i u 2019.

"Na slavističkim katedrama postoji veliko interesovanje za srpski jezik, ali izostankom naših aktivnosti tokom proteklih godina ta su mesta popunjavale katedre za kroatistiku i montenegristiku. Ja razumem motive naših suseda, oni postupaju u skladu sa svojim interesima, ali Srbija mora da štiti svoje interse u toj oblasti", primetio je Vukosavljević.

Ministar je skrenuo pažnju i na bijenalni Oktobarski salon koji se održava 2018. za koji veruje da će "ođeknuti na različite načine", kao i na Svetski kongres slavista koji će krajem avgusta u Beogradu okupiti više od 1.200 slavista sa katedara u celom svetu, od Japana preko Rusije, Nemačke, Francuske do SAD.

Očekuje i da Grad Beograd završi izgradnju nove galerije na Kosančićevom vencu, navodi da je u toku izrada glavnog projekta za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici od 12.000 kvadrata, a izrađen je i projekat za rekonstrukciju Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" koji sledeće godine obelžava 90 godina od otvaranja.

"Malo po malo, a sve brže i brže kultura postaje važna društvena tema i jedino tako može se očekivati njen procvat i razvoj. Kada je u zapećku, u okeanu drugih tema i problema i drugih izazova, kultura ćuti, stagnira, posustaje. Mi to ne smemo da dozvolimo", ocenio je ministar Vukosavljević.

Srbija, kako je primetio, postaje bez sumnje najznačajniji činilac u regionalnim okvirima.

"Nastojaćemo da i u evropskim i svetskim okvirima plasiramo, i u oblasti kulturnog nasleđa preko Uneska i kroz nastup naših savremenih stvaralaca od Kine, preko Rusije, do Zapadne Evrope i dalje, ono što Srbija ima da ponudi", poručio je Vukosavljević.