TVOJA REČ Stefan Lazić: Uz patriotizam do svog mesta pod suncem

Osnovne studije na Naftnom petrohemijskom inženjerstvu završio je za manje od četiri godine (za 3,67, da budemo precizni) s prosekom 9,97. Potom je završio i master studije s prosekom 10, a trenutno je student doktorskih studija na istom smeru, takođe na Tehnološkom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu.

- Najbolji sam u svojoj generaciji što se tiče proseka i treći sam u generaciji koji je diplomirao za manje od četiri godine - objašnjava Stefan. - Zato i jesam dobio nagradu za najboljeg studenta. Nedavno je u Rektoratu Univerziteta bio svečani doček za sve dobitnike i sa ostalih fakulteta.

Ko se usudio i dao ti tu jednu devetku?

Profesor fizike na prvoj godini. Kad sam kretao na fakultet, nisam očekivao da ću imati toliki prosek. Nisam ni imao takav cilj, osim onog da položim sve ispite. Ocene mi nisu bile u prvom planu. Kako sam dobio prvu desetku iz Opšte neorganske hemije, video sam da, ako dosta radim, mogu dosta i da postignem. S vremenom su se ređale desetke, a devetka je „pala” u prvom semestru prve godine i, zapravo, ocena je bila između devetke i desetke. Ali bio sam i time zadovoljan jer mi je fizika uvek bila klimava u srednjoj, pa je i ovo bio velik uspeh. A sve ostale ocene sam dobijao iz prvog puta, nisam nijedan ispit poništio, na to sam ponosan.

Je l’ ti sad bar malo žao zbog te jedne devetke?

Nije mi žao, jer se ne bi ništa promenilo. Verujem da me je profesor fizike i zaboravio jer smo taj predmet slušali na PMF-u.

Budući da imaš sve desetke i na masteru, koliko ti vremena i snage iziskuje studiranje kako bi postigao takve rezultate?

Ne znam koliko sam učio dnevno, ali su mi svi predmeti nekako legli, zato se i jesam upisao na taj smer. Kombinacija matematike, fizike i hemije - uvek sam naginjao ka prirodnim naukama. Nije mi bilo previše teško kada je trebalo spremati kolokvijume i ispite.

Ali verujem da je bilo žrtvovanja i da se nisi viđao sa prijateljima, devojkom, stigao da se baviš hobijima?

Moram reći da toga jeste bilo, naročito u ispitnim rokovima kada zagusti, kada bude dosta svega u kratkom roku. Tada jesam žrtvovao i druženje i izlaske, ali van ispitnog roka sam uspevao sve lepo da uskladim. Nisam kampanjac, redovno sam učio. Od prvog do poslednjeg dana.

Da li je, između ostalog, to tajna uspeha?

Verujem da jeste, jer nisam neko ko može kampanjski da uči. Ne volim da odlažem obaveze i volim da sam organizovan. Uvek sebi postavljam jasne ciljeve i ispunjavam ih. Krećem od samog starta da radim punom parom, sve ciljeve onda i postignem.

Ponosni roditelji su uvek najveća podrška

Pretpostavljam da se navike redovnog učenja i planiranja stiču još od malih nogu i da na to imaju veliki uticaj roditelji.

Imaju, naravno. Još u osnovnoj školi, uvek su mi govorili da ispunjavam svoje obaveze na vreme i da ih nikad ne ostavljam za poslednji trenutak. Očigledno je da sam ih slušao.

Kolika su ti oni sada podrška?

Velika su mi podrška bili tokom čitavog mog školovanja i na tome sam im neizmerno zahvalan. Imam veliku sreću što sam rođen u Novom Sadu i tu živim, pa mi je možda u neku ruku i bilo lakše.

Pretpostavljam da se navike redovnog učenja i planiranja stiču još od malih nogu i da na to imaju veliki uticaj roditelji.

Imaju, naravno. Još u osnovnoj školi, uvek su mi govorili da ispunjavam svoje obaveze na vreme i da ih nikad ne ostavljam za poslednji trenutak. Očigledno je da sam ih slušao.

Kolika su ti oni sada podrška?

Velika su mi podrška bili tokom čitavog mog školovanja i na tome sam im neizmerno zahvalan. Imam veliku sreću što sam rođen u Novom Sadu i tu živim, pa mi je možda u neku ruku i bilo lakše.

S obzirom na to da si postigao takve rezultate, rekla bih da si neko ko ima predispozicije da ode i sa strane i radi na sebi. Šta je ono što je tebe motivisalo da ipak ostaneš u Srbiji?

Bio sam šest meseci u inostranstvu na studentskoj razmeni „Erasmus ” u Holandiji. To mi je bilo neprocenjivo životno iskustvo. Video sam otvoreni poziv za svoje usmerenje, za hemijsko inženjerstvo. To je bila jedna od retkih prilika da se ode na razmenu sa tim usmerenjem. Konkurisao sam preko našeg Univerziteta i bio sam primljen. Bilo je malo nezgodno sa devojkom zbog daljine, ali smo nekako prevazišli i taj period. Bio sam od 30. januara do 10. jula ove godine. Iskreno, malo mi je žao što sve češće slušam priče svojih drugara kako planiraju da odu na Zapad. Iskreno, vidim da je situacija sve teža, pogotovo mladima, osećaju da nema perspektive i da ne mogu da dobiju šansu kakvu bi imali na Zapadu. Ja, ipak, nekako verujem da bih za početak voleo da ostanem u svom gradu i svojoj državi i pokažem malo patriotizma. Da se potrudim i nađem svoje mesto pod suncem.

Misliš li da će ti to biti uzvraćeno na pravi način?

Nadam se da hoće. Za početak bih ostao ovde. Ako vidim da zaista ne ide, ne plašim se odlaska u inostranstvo. U Holandiji sam video sve razlike života tamo i ovde - ljudi žive normalno, životni standard je visok, mladi dobijaju priliku.

Šta bi savetovao mladima, zašto treba da daju šansu Srbiji?

Iskreno, ne znam kako bih mogao da ih motivišem da ostanu. Verujem da, ipak, koliko god da je situacija loša u Srbiji što se tiče ekonomije i finansija, postoji mogućnost da se uspe ako se dovoljno trudite i ako ste radni i uporni, mislim da postoji šansa za svakoga. Teško da ćemo ikada moći da dostignemo nivo i kvalitet života kao na Zapadu, i jeste da ovde ne cvetaju ruže, ali nije ni najgore. Mislim da ima gorih mesta i država.

L. Radlovački