TVOJA REČ Nemanja Milenković: Iskrenost je prirodna čoveku

Student treće godine slikarstva u klasi prof. Dragana Matića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Nemanja Milenković (21) je na prelazu iz osnovne u srednju školu počeo da pati od anoreksije. Da bi se izlečio, počeo je da istražuje zdravije stilove života, potom da ih primenjuje, a onda i iskoristi kao glavni motiv u svojim radovima. Danas je mladi slikar u povoju, koji iza sebe ima i grupne i samostalne izložbe, organizovane proteste, ali i nesvakidašnje početke...

„Završio sam Srednju umetničku školu „Bogdan Šuput”, slikarski smer. Još odmalena sam pokazivao interesovanje za likovnu umetnost, i to tek vidim sad iz ove perspektive i razumem na najbolji mogući način. Međutim, to nije krenulo dobrim koracima jer sam imao problema u osnovnoj školi što se tiče crtanja pošto nije bilo na nekom zavidnom nivou. Konstantnim radom i trudom sam uspeo da ga poboljšam, a kasnije sam završio na Akademiji“, priča Nemanja.

Rekao si da si najpre upisao i fotografiju i slikarstvo na Akademiji, a onda si od druge godine studija nastavio samo slikarstvo. Šta se desilo s fotografijom?

Moj plan je bio da upišem fotografiju jer sam se dosta njome bavio. Bio sam i na Likovnoj smotri učeničkog stvaralaštva, koji je najjači konkurs za učenike srednje škole, i tu sam osvojio prvu nagradu za fotografiju. Ali, kada sam upisao fotografiju, shvatio sam da mi taj studijski program ne odgovara pa sam odlučio da se prebacim samo na slikarstvo. Tako da se fotografijom više bavim slobodno nego kroz studije.

Čime se baviš u slikarstvu?

Već treću godinu svoja interesovanja za životinjski aktivizam prenosim kroz slikarski rad, tj. na neki način svoj doživljaj svega toga prenosim na rad. Životinjskim aktivizmom se bavim već pet godina.

Šta on podrazumeva?

Podrazumeva da sam generalno promenio svoj način života. Bavim se odnosom ljudi prema životinjama u savremenom društvu. To je, generalno, jedan ciklus radova kojim se trenutno bavim i koji podrazumeva tri serije. Najpre skupljam razne informacije i pišem tekstove, a na kraju baziram određeni koncept kojim se predstavljam i koji ide uz radove. Svako u publici ima mogućnost da pročita o čemu se radi na izložbi. Ciklus se zove „Umorni izvori”. Prva serija IN VIVO je bila kritika kozmetičko-farmaceutske industrije koja koristi životinje za eksperimentisanje naživo, i tu je uzet motiv pacova kao najpoznatije životinje na kojoj se eksperimetniše, i prikazan je u grupnoj kompoziciji. Rađen je u tehnici akvarela i tu seriju sam prezentovao na samostalnoj izložbi u SKC „Fabrika”. Druga serija se zove „Nepoznati” i motiv joj je obezglavljeni jelen ili košuta, koji su simbol indistrije lova. Oni su, takođe, prikazani u tehnici akvarela i olovke. S njima sam organizovao jednu samostalnu izložbu u Smederevu. Za treću seriju trenutno skupljam informacije. Zvaće se „Hibernacija” i odnosiće se na kritiku industrije hrane i zabave. Tu će biti prikazan motiv delfina i kita, pošto su oni ekskluzivna hrana u restoranima.

U decembru je izložba slika koje su umetnici poslali na konkurs drugog internacionalnog studentskog bijenala Umetničke akademije u Osijeku. Ovogodišnja tema je „Greška”, a Nemanja Milenković je uvršćen među desetak umetnika čiji će rad biti izložen, a jedini je koji će predstaviti svoju akademiju i Srbiju uopšte.

"Moj crtež koji je prošao u uži izbor je studija raspadnutog zeca. To predstavlja grešku u shvatanju našeg odnosa prema životinjama. Zec je pregažen i prikazan je raspadnuto u određenim segmentima. To je naša nepažnja kada vozimo automobil. Komisija je pohvalila originalnost", kaže Nemanja.

Spomenuo si da se baviš odnosom ljudi i životinja. Kakav je (danas) taj odnos?

Nažalost, nije dobar. Ali ide uzlaznom putanjom. Ja sam počeo da se bavim aktivizmom aktivnije jer slikanje smatram pasivnim načinom. Problem je što nema dovoljno medijske podrške i ljudi nisu dovoljno informisani o pristupu životinjama. Kasnije mi je prirodno došlo da svoju ljubav prema slikarstvu povežem s aktivizmom.

Kažeš da ide uzlaznom putanjom...?

Ljudi postaju sve otvoreniji ka ideji da razmisle o tome kakve su posledice takvog lošeg odnosa. Sve je više veganskih restorana koji propagiraju zdrav način ishrane, sve je više dostupnih informacija i seminara koji se održavaju u vezi s tim odnosom u nekom zdravstvenom i moralnom smislu jer to nije samo ishrana već i filozofija života.

I, kako je došlo do toga da ti promeniš svoju filozofiju života?

Imao sam anoreksiju na prelazu iz osnovne škole u srednju jer sam najpre bio gojazan. To sam prešao jer sam normalizovao ishranu, a uporedo s tim istraživao sam zdravije načine ishrane da ne bih opet sebe doveo do tog stanja. Naleteo sam na jedan dokumentarac koji je nosio naziv „Najbolji govor koji ćete ikada poslušati”, video o jednom od najpoznatijih aktivista za životinjska prava, koji je govorio o ishrani i moralnom shvatanju. Tako da je skupljanje informacija i samosvest šta zapravo ja radim, bilo ključni momenat da se moja perspektiva promeni.

Kako se sad osećaš?

Više mi prija. Smatram da, čim se nešto radi iz iskrenosti, mora prirodno da prija čoveku. Drago mi je što vidim da moj rad budi veliko interesovanje kod publike jer i dovedu svoje stavove u pitanje. A što se tiče najbližih članova porodice, oni su puni podrške jer znaju koliko iskreno idem u ovo. Imao sam strah kako će sve biti prihvaćeno zbog geografske regije u kojoj smo i gde nas tradicija tera da odrastamo misleći da životinja nije toliko bitna. Veoma je prijatno naći se u poziciji da širiš svoj način gledanja.

L. Radlovački