TVOJA REČ Stefan Žarić (26): Ništa me ne sprečava da se borim

Činjenica da je nagrađen za najbolji master rad odbranjen na Odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu nimalo ne čudi, naročito kada se zaviri „iza kulisa” tog momka koji je mnogo više od onoga što mu zvanje kaže.

Jer, kada na najobičnije pitanje „kada si i gde rođen” da odgovor poput ovog: „Rođen sam na dan kada je rođen i češki umetnik Alfons Muha, pa verujem da su neki kosmički signali i mene pogurali ka svetu umetnosti, u suprotnom bih bio pevačica jer je i Dženifer Lopez rođena na isti dan”, ne može se ostati ravnodušni na taj šarm i stil.

Studije je počeo na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta, upisavši Komparativnu književnost, što se uočava u svakom poetskom odgovoru našeg ovonedeljnog sagovornika. Potom je postao stipendista Vlade SAD i svoje osnovne studije je završio na Koledžu umetnosti Univerziteta u Minesoti.

Po povratku je upisao master na Seminaru za studije moderne umetnosti u Beogradu, što ga je odvelo do stipendije Evropske komisije, odnosno estonskog Univerziteta u Tartuu. Kako kaže, iza sebe ima diplome i sertifikate četiri univerziteta s dva kontinenta. Malo li je?!

Odmalena sam odgajan da negujem kulturu putovanja – priča Stefan. – Za jednog istoričara umetnosti od krucijalnog značaja je da putuje. Oči su naše oružje, a onim što vidimo bogatimo sebe i druge. Naravno, mogućnosti su nešto drugo, ali ništa od toga me nije sprečilo da se borim za ono što želim. Onog trenutka kada pristanemo na kompromis da izađemo iz naše komforne zone, tada ćemo i dobiti vetar u leđa. Ja dolazim iz vrlo materijalno skromne porodice, ali to me nije sprečilo da putujem svetom.

Čemu te je to iskustvo najviše naučilo?

– Toleranciji. Ne možete putovati svetom i suočavati se s različitostima a potom ih osuđivati ili im se ne prilagoditi, bez obzira na to što one nisu deo matične sredine iz koje potičemo. Što se tiče samog usvojenog znanja, studiranje izvan Srbije je oplemenilo moju karijeru inovativnim pristupima istoriji umetnosti koji, nažalost, nisu dostupni studentima u Srbiji.

Šta te pak vraća u Srbiju?

– Vrlo mali broj prijatelja, moja porodica, i naša tri psa. Moj rodni grad Kula uvek će biti tačka polaska i odlaska. Kao što je divni Meša Selimović rekao: „U tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigđe. A nisi nigđe ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš.”

Svečana ceremonija proglašenja i dodela jubilarne 50. nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog održaće se večeras u 18 časova. Budući da Stefan planira da ode na doktorske studije, to priznanje mu i te kako ide u prilog, ali je i svojevrsni pozitivan pritisak na ustanove kulture da pristanu na saradnju.

Svoj master rad „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili” odbranio sam pod mentorstvom prof. dr Simone Čupić, koja se takođe bavi proučavanjem američke umetnosti, popularne kulture i mode – kaže mladi istoričar umetnosti. – Nagrada mi znači jer je moj master rad napisan kroz prizmu istorije i teorije mode te interpretira nacionalno kulturno dobro, odnosno dela Milene Pavlović Barili. Kolege iz Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca prepoznale su moj trud, te će moj master rad biti publikovan kao knjiga i realiizovan u vidu izložbe u decembru. Sledeće godine se nadam novosadskim i beogradskim premijerama.

Ali, mesto te ipak ne drži?

– U novembru me čekaju konferencije u Zagrebu i Bukureštu, a u aprilu se spremam da svoj master rad prezentujem na međunarodnoj istraživačkoj konferenciji istoričara mode u Londonu. Nakon toga planiram da lociram izvesne univerzitete u SAD i Kanadi i pošaljem aplikacije za doktorske studije.

Budući da ploviš modnim vodama i njome se baviš u istorijskom kontekstu, šta zapažaš?

– Trudim se da kroz studije istorije umetnosti afirmišem proučavanje istorije mode, te modu kao umetničku disciplinu i kulturno nasleđe. Kada govorimo o modi nekad i sad, bilo bi nezahvalno da kao istoričar umetnosti govorim bez preciznijeg vremenskog okvira. Ono što me oduševljava danas je povratak odevnih kodova devedesetih godina prolog veka i uspon dizajnera s Istoka.

I, kakva je, onda, moda kod nas?

– Današnja moda je jedan fluidni kolaž spektakla i tradicije, a istorijski je vrlo malo vrednovana u Srbiji. Svojevremeno su kraljicu Olgu i kneginju Mariju oblačili vrhunski dizajneri pa je tako moda inicijalno elitizovana. Modni magazini su na neki način demokratizovali modu, ali akademski diskurs je gotovo uvek bio oštar prema modi kao nižoj stvaralačkoj disciplini. Kada govorimo o modnom dizajnu u Srbiji danas, najveća imena naše modne scene su čista komercijala, bez ikakve suštinske estetike. S druge strane, ona manje zvučna imena zaista afirmišu umetnički dizajn i stvaraju novi modni identitet Srbije.

Lea Radlovački