Preko Interpola javna i tajna potera za 1.000 ljudi?

U javnosti su najpoznatija imena Mire Marković i Marka Miloševića. Oni su nedugo nakon hapšenja Slobodana Miloševića otišli u Rusiju, gde su i danas. I pored Interpolove poternice, nisu privedeni jer su ruske vlasti odbile da to učine.

Mira Marković se tereti za šverc cigareta i zloupotrebu službenog položaja prilikom dodele stanova. Marka Miloševića srpska policija traži da bi pred domaćim sudovima odgovarao zbog šverca cigareta.

Srbija međunarodne poternice raspisuje nezavisno od težine učinjenog krivičnog dela, za razliku od većine članica Interpola, koje poternice raspisuju uglavnom za počiniocima krivičnih dela s visokim stepenom društvene opasnosti. Pravila igre su u svakom slučaju jasna i tačno utvrđena – Interpol poternice raspisuje po nalogu suda, a država na čijoj se teritoriji begunac zatekne dužna je da ga uhapsi i o tome obavesti ostale članice.

S „crvenom” poternicom ne ide baš glatko i ljudi koje Interpol traži godinama mogu izbegavati pravdu i živeti gotovo normalnim životom, s novim identitetom, u nekoj od zemalja gde je korupcija raširena i gde je moguće napraviti takav aranžman. Po rečima bivšeg rukovodioca jugoslovenskog DB-a Božidara Spasića, ne može se reći da posle raspisivanja „crvene” međunarodne poternice osumnjičenog traži gotovo ceo svet.

„Ne ide to tako, mi raspišemo poternicu – a onda se neko tamo polomi da ga nađe“, rekao je Spasić ranije za „Dnevnik”. „Znate li koliko evropskih zemalja ima poternica i sad će baš neko da nabasa na nekoga ko je automobilom pregazio čoveka i pobegao s mesta nesreće. Dugogodišnji begunci obično promene identitet, neki i lični opis, pa često policije više i ne znaju koga traže. Može im biti pred nosom.“

Na listi 160 pripadnika OVK

Više od 160 osoba albanske nacionalnosti okrivljeni su za ratne zločine na Kosovu u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.Radi se o osumnjičenima uglavnom pripadnicima OVK za zločine nad srpskim i nealbanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu od kraja 1997. do okončanja rata 1999, preneli su letos mediji u Beogradu.Istrage u Srbiji se vode protiv Hašima Tačija, sadašnjeg predsednika, i premijera Ramuša Haradinaja. Osim njih pod sumnjom je i Agim Čeku, komandant OVK, zatim brat Ramuša Haradinaja, Daut Haradinaj, Sulejman Selimi, Fatmir Limaj, Haradin Balaj, Isak Musliu, Lah Brahimaj, Jakup Krasnići, Nuredin Balaj, Azem Sulja, Sinan Morina...

Domaću javnost, naravno, više zanimaju tajne poternice, ali do njih je prosto nemoguće doći. Tek kada neki visokorangirani begunac bude uhvaćen, saznaje se da je bio na, pre svega, „crvenoj” poternici. O tome ko su ti ljudi, koje su krivično delo počinili, samo se nagađa. Neki analitičari u skrivanju tih imena vide opravdanje jer tajnošću policija, u stvari, lakše može doskočiti osumnjičenom i privesti ga pravdi, javnim obelodanjivanjem to bi bilo mnogo teže.

Inače, u poslednjih nekoliko godina većina krupnih zverki srpskog kriminala za kojima je bila raspisana Interpolova poternica završila je iza rešetaka. Od nekadašnjih pedesetak zvučnih begunaca, na spisku najtraženijih sada je ostao mali broj. Najpre su uhvaćeni pripadnici „zemunskog klana”: Sretko Kalinić, Miloš Simović, a zatim u Španiji Luka Bojović, Vladimir Milisavljević, kao i Siniša Petrić Zenica. Oni su i dalje su u španskom ekstradicionom pritvoru, gde čekaju izručenje Srbiji.

U Austriji je još 2003. po poternici Interpola uhapšen Dragan Nikolić Gagi, optužen za saučesništvo u trostrukom zločinu u hotelu „Interkontinental” u januaru 2000. kada su ubijeni Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i Dragan Garić. Bivši policajac Dobrosav Gavrić, koji je osuđen za Arkanovo ubistvo, uhapšen je u Južnoafričkoj Republici, gde još uvek čeka izručenje našoj državi. I treći učesnik atentata na Arkana, Milan Đuričić Miki, i dalje je na poternici Interpola.

Šest vrsta poternica

Interpol ima šest vrsta poternica. Za najopasnijim kriminalcima raspisuje se „crvena” poternica. Država koja traži begunca zahtev za raspisivanje „crvene” poternice šalje Generalnom sekretarijatu Interpola, koji to prihvata i šalje svim državama-članicama. „Plave” poternice se koriste za prikupljanje informacija o identitetu kriminalaca, „žute” se odnose na nestale koji nisu u stanju da se sami identifikuju, a „crne” na nepoznata mrtva lica.„Zelenom” poternicom se traži prikupljanje obaveštenja o kriminalnim aktivnostima određenih osoba, dok „naranyasta” ukazuje na moguće terorističke opasnosti od skrivenog oružja, poput olovaka-pištolja, pisama-bombi, eksplozivnih tašni...

Za Dejanom Stojanovićem Kekom, koji je, po saznanjima obaveštajnih agencija više zemalja, jedan od najjačih evropskih narko-dilera, raspisane su dve poternice Interpola. Za tim vođom „novobeogradskog klana”, koji je iz Srbije pobegao 2007, naša policija traga zbog krađe, dok ga Brazil traži zbog krijumčarenje narkotika. Stojanović je iz Srbije pobegao 2006. godine, posle ubistva predsednika FK „Bežanija” Gorana Mijatovića Mite, s kojim su ga povezivali.

Prostorno važenje poternice Interpola je različito od slučaja do slučaja. Neke važe samo za susedne zemlje, neke samo za Evropu, neke za ceo svet, ali postoji i mnogo drugih modaliteta. Ako neka poternica važi samo za susedne zemlje, a postoji saznanje da je lice, na primer, u Austriji, NCB Interpola može zahtevati od Ministarstva pravde saglasnost da se prostorno važenje poternice proširi i na tu zemlju.

Samo raspisivanje poternice Interpola, ma koliko ozbiljno zvučalo, ne znači i da će osoba koja je na toj poternici automatski biti uhapšena u zemlji u kojoj je i deportovana u zemlju koja je traži. Javnost je često zbunjena činjenicom da su, posle gromoglasnih objava da su se neka poznata imena našla na poternicama, ta lica u određenim zemljama nastavila da žive bez problema.

Svaka država suvereno odlučuje o tome da li će određena međunarodna poternica biti u njihovom nacionalnom sistemu, što je jedini pravni osnov da neko bude uhapšen. Česta je situacija da postoje saznanja o tome da je neka osoba s poternice u nekoj državi, ali postoje neki razlozi zbog kojih ta država ne postupa po zahtevu. To mogu biti pravni razlozi, da se krivično delo za koje je neko u Srbiji optužen ne smatra krivičnim delom po zakonu te zemlje, razlozi mogu biti i politički, verski... navode stručnjaci.

M. Bozokin

D. Nikolić