Dubioza kolektiv: Sve generacije da se vrate u školske klupe

Cupkajući uz najnovije hitove, koji su se čuli iz zvučnika novosadske knjižare “Bulevar Books”, i “đeca i odrasli” pevušili su pesme, strpljivo čekali na potpis i fotografiju, a „Dnevnik” i na kratki intervju:

– Izdavačka kuća “Menart” i ekipa iz Koncerta godine su se udružili, urotili protiv nas i natjerali nas da dođemo ovde i promovišemo novi album i naš nastup na predstojećem Koncertu godine u Novom Sadu – priča Brano Jakubović iz “Dubioze kolektiv”.

Kako su nastali ideja i koncept novog albuma?

– Pitam ja svoje roditelje, šta je bilo u zadnjih 25 godina, šta se to desilo - i ne znaju da mi objasne. Onda mene moja deca pitaju: “Tata, šta se ovo priča da je bilo pre 25 godina”, a ja ne znam da im objasnim. Onda ja pitam neke klince koji su rođeni ’93, znaju li oni šta je bilo - ni oni ne znaju da objasne. Tad smo shvatili da smo polunaglo skočili iz nekog socijalizma u kapitalizam, hteli smo sa bureka i kefira da skočimo na hamburgere i koka-kolu. Ali smo prebrzo skočili i zeznuli se u međuvremenu. Preskočili smo nekoliko razreda, nismo savladali gradivo i ta demokratija baš ne funkcioniše. Pa bi bio sada fazon da se svi zajedno generacijski vratimo u školske klupe i prelistamo gradivo šta je i kako trebalo uraditi.

Iako su nam svima potrebne lekcija iz prošlosti, vaše nove pesme su bazirane na sadašnjosti. Koliko kroz kritiku sadašnjosti učimo šta je bilo pre 25 godina?

– Ne učimo mi nikoga šta je bilo. Nisu naše pesme lekcija... Ovo je pokušaj inspiracije i razmišljanja da bi, ono što je bila prošlost i ono što je sadašnjost, stvorilo bolju budućnost.

Da li će nove generacija biti bolje od prethodnih?

– Zavisi koliko im mi ostavimo prostora i koliko oni imaju volje da budu bolji.

Iako je album namenjen za “đecu i za odrasle”, stiče se utisak da starije generacije više privlače vaši prvi albumi, ali vi ne odustajete od novijeg zvuka. Kako uspevate da se približite mlađima, a da ipak ostanete verni starijima?

– Mi ne vidimo neku preteranu razliku u našem radu. Jedina razlika je što smo u međuvremenu počeli da lobiramo više narodnu muziku i te neke ritmove i melodije. Mi smo je uvek imali, samo smo s vremenom polako učili kako se ona svira, budući da smo poprilično neuki u sviranju. To jeste malo drugačija struktura i uvek smo uživali u njoj, ali nismo znali kako treba da je sviramo.

Lea Radlovački

Omot albuma “Pjesmice da đecu i odrasle” radio je karikaturista za decu i odrasle Dobrosav Bob Živković. Čim su naglas izgovorili naziv albuma, članovi Dubioze kolektiv su se odmah dosetili Boba, odlučili da mu se obrate i tako su započeli saradnju koja je i više nego pun pogodak.

– Postoji sudbina, a planete se guze dok se ne nameste taman toliko da se sretnu prijatelji – kaže uvek duhoviti i bez dlake na jeziku Bob Živković, dodajući da mu je bilo teško da ilustruje svaku pesmu, ali da je ipak lako biti car i pametniji i zabavniji od smarača i budala. – Danas se borba vodi osmesima i mudrošću, a svaka njihova pesma je rugalica budalama. Ceo album je kao recept za život, male mudrosti i mali putokazi kuda treba ići da ne ugaziš u cecu-jecu-acu-kukasa.