Malim pivarama puno bure akciza

Tu olakšicu mogle bi koristiti male pivare čija je godišnja proizvodnja manja od 10.000 hektolitara. Sada je akciza 24,38 dinara po litru piva, što znači da bi se, ako incijativa bude usvojena, taj iznos smanjio prepolovio pa bi mali pivari na svaki litar proizvedenog piva plaćali 12,9 dinara. Mnogo je malih pivara koji bi mogli računati na tu olakšicu jer godišnje ne proizvedu više od zacrtanog limita, a da li će ta inicijativa biti prihvaćena i sprovedena, trebalo bi da se zna sledeće godine.  

Iako se može učiniti da je smanjenje akciza deset dinara po litru malo, mali pivari ukazuju na to da bi to moglo mnogo značitii jer bi i cena proizvoda na tržištu mogla biti toliko niža, a time i zanatska piva pristupačnija. Inače, proizodnja zanatskog piva uzela je maha i na domaćoj sceni poslednjih nekoliko godina sve je više proizvođača. Mnogo pivara se zatvara, ali se istovremeno i otvaraju nove, a uz početna ulaganja, koja nisu mala i zavise i od kapaciteta, mali pivari suočavaju se s drugim rizicima u proizvodnji i plasmanu. Ipak, opstaju na tržištu i moglo bi se reći da, i pored teškoća, pronalaze put do kupaca.

Po rečima direktora pivare „Carstvo piva” Jovana Jokovića, svako smanjenje fiksnih troškova malim pivarima znači jer time postaju konkuretniji i svoj proizvod mogu ponuditi po nižoj ceni.

„S obzirom na to da su cene zanatskog piva, zbog sepcifične proizvodnje i sirovinske baze, relativno visoke, svako smanjenje troškova ide u prilog krajnjem kupcu jer bi to omogućilo i niže cene piva na tržištu, a samim tim i veću potražnju“, kaže Joković.

On ističe i da je potrebno da nadležni izađu u susret malim pivarima, posebno prilikom otpočinjanja posla, da se zakonska regulativa prilagodi sadašnjim uslovima na tržištu, da mali pivari budu odvojeni od komercijalnog sektora.

Zanatsko pivo domaćih proizvođača uglavnom se može naći u specijalizovanim prodavnicama, pabovima, kao i na festivalima zanatskog piva koji se organizuju u mnogim gradovima. Za sada se ta piva retko mogu naći u restoranima i kafićima, ali se polako i oni otvaraju za kraftere.

„Konurencija na tržištu piva u Srbiji je velika, posebno kade je reč o velikim pivarama, ali je sigurno da zanatske pivare nisu konkurencija velikim igračima. Naše tržište tek se upoznaje sa zanatskim pivom, iako je tradicija proizvodnje piva u Srbiji duga, i dobro je da ima onih koji se upuštaju u ovaj posao i na taj način tržištu nude različite vrste piva“, kaže Joković.

Trend proizvodnje zanatskog piva u svetu traje već nekoliko godina, pa je tako i u Srbiji. Po podacima PKS-a, u Srbiji ima 39 zanatskih pivara, od kojih je 14 u Vojvodini. Za svega tri godine količina zanatskog piva proizvedena u Srbiji povećana čak četiri puta, a od 2015. godine do sada, udeo na tržištu je s oko jedan procenat povećan na više od 2,5 odsto.

Mesečno mali pivari proizvedu i 100.000 hektolitra tog pića, a, iako je udeo proizvodnje zanatskog piva u ukupnoj proizvodnji i prodaji tog pića u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju, gde zanatska piva zauzimaju i trećinu tržišta, mali, ta piva dobro prolaaze. Razlog je i to što se u našoj zemlji pivo često pije, a sve je više onih koji žele da probaju neindustrijska piva – drugačija od onih koje nude velike, industrijske pivare. Ponuda kraftera je raznovrsna jer proizvode svetla, tamna i crvena piva s različitim ukusima – citrus, karamel, vanila, čokolada, mango, mandarina, krastavac...

D. Mlađenović