Iza izloga: Sezona lova i safarija nikada ne prolazi
Kao učesnik u saobraćaju (kategorija pešak) svako malo se zapitam gde su se denuli ti čuveni vojvođanski široki bulevari, ulice i trotoari i otkud sva ta gužva, frka i gungula od jutra do mraka. Otkud sad to sudaranje, laktanje i sve samo ne prijatno i kao slučajno gurkanje? Pa neće biti da je Novi Sad toliko „porastao“.
Ako mene pitate, jedan od razloga je takozvane tranzicione prirode; kao i u većini drugih segmenata naših života i u delu koji se odnosi na kretanje, tačnije naša svakodnevna pomeranja iz tačke „a“ u tačku „b“, došlo je do izvesnih „unapređivanja“ i novih pravila ponašanja.
Za početak, ono što me već neko vreme svako malo neprijatno iznenadi – nepisano pravilo pešačkog bontona - kretanje desnom stranom ulice, po svemu je sudeći u izumiranju. Ne, danas je fora ići kako ti volja i kuda te noge nose, bez obzira na to da li time ugrožavaš pravo ostalih učesnika u saobraćaju na bazično kretanje.
Takođe, polako ali sigurno izumire i varijanta da se grupa ljudi malo „proredi“ kada vama jednom ide u susret. Ne, ideja je da bi vi trebalo da siđete s troatora i zakoračite na kolovoz ili da, ako vam je tako draže, razmenite urbani paket koškanja ramenom, torbom, prepunim kesama...
Pored toga, te (za naše svakodnevne potrebe sve „uže“) trotoare delimo i s kućnim ljubimcima, čiji vlasnici neretko, kako bi sebi olakšali posao, lepo „razvežu“ povodac do panja: oni s jedne telefoniraju, kuca s druge strane nešto njuška i zabavlja se kako zna i ume, a sredinom trotoara – kaiš.
Dodajte sad svemu navedenom još majku s bebom u kolicima, jednog do dvoje biciklista, nekoliko nestašnih tinejdžera i par starijih ljudi i – eto vam uobičajene epizode iz pešačke svakodnevice.
U najkraćem: dok ne stignete kuda ste naumili već ste se bar pet puta onako pošteno iznervirali i pokajali što ste uopšte i izlazili iz kuće. (Pogotovo ako baš i niste morali.)
A tik uz tu „ludnicu“ je ona na kolovozima. Uostalom, gde su nestali svi oni mali, slatki automobili.
Danas, kad god da pogledam šta rade „kolege“ koje u saobraćaju preferiraju da se kreću sedeći, vidim sve sama terenska vozila sa ne znam koliko „konja“, kubika i nemam pojma čega sve.
Kao da živim u zemlji u kojoj sezona lova i safarija nikada ne prolazi...
Meni, koja ne spadam u fanove četvorotočkaša i ne „ložim“ se na oktane i pređene kilometre, ovo sa terencima u gradu napravljenom po meri pešaka i biciklista nikako ne ulazi u glavu.
Pa zar to nije - ako je suditi po reklamama - vozilo namenjeno onima koji su „skloni avanturi i željni slobode“ i šta (ako je već tako) takva vozila, pa još u tolikom broju traže na novosadskim ulicama?
Ako mene pitate, njihovi vlasnici od sve te avanture i slobode koje sanjivo gledamo u promo spotovima u stvarnom životu imaju tek robiju od mučnih parkiranja/isparkiravanja i provlačenja kroz saobraćajni haos u gradu.
I to za velike novce: punjenje uvek gladnog rezervoara, servisiranje i sve ostalo što jedan takav ozbiljan auto sasvim sigurno zahteva.
Naravno da to za većinu njih, kad su već imali dovoljno novca da ga kupe (što je neretko dovoljno i za rešavanje stambenog problema) i nije neka stavka, ali ostaje pitanje šta su od sve te slobode i nesputanosti iz reklamnog paketa zapravo kupili.
Ah da, statusni simbol! Nešto kao ajfon (upiši broj po izboru), samo znatno skuplje. Samo tako je i moguće objasniti i sveprisutnu (ne znam koliko legalnu, ali svakako ne baš preterano mudru) pojavu mladih, taze obučenih vozača, za volanom ovih grdosija, baš kao i činjenicu da se svako malo yipovi na ovdašnjim putevima „presvuku“ u novu, trendi boju za datu sezonu.
Tako su već neko vreme one ne baš preterano simpatične „darkere“, crne terence sve sa zatamnjenim staklima, zamenili ovi fini i blistavo beli modeli, uz pripadajuću modnu i teć gedžeteriju, to jest, adekvatan prateći program...
E sad, ne bih baš da zlatnoj mladeži i svima ostalima koji se tako osećaju kvarim sreću, radost i sjajno raspoloženje, ali ako je suditi po najavama trendova za 2018, glamur, sjaj i raskoš (bar onaj njihov vidljivi deo) polako ali sigurno odlaze u prošlost.
Naime, neke od najpoznatijih modnih kuća u svojim kampanjama za narednu godinu u prvi plan stavljaju sirotinjski, prilično ofucani, „second hand“ izgled.
Drugim rečima, ideja je da baš oni koji imaju najviše zaliče na one koji otprilike nemaju šta da jedu. Pretpostavljam, za velike novce...
O, kakav će to samo biti modni twist&zaplet. Zamislite da sad neki od onih koji su se do juče kleli u svog milog yipa preko noći shvate da je manje vozilo ipak pametniji izbor za njih. Što bi Ameri rekli, priceless!
Kako je krenulo, možda dočekamo i da se poklope trendovi u stvarnom i u virtuelnom životu, odnosno, da oni koji se lajkovima „bore“ za očuvanje zelenih površina u gradu konačno jednom prošetaju do centra.
Jasna Budimirović
