Иза излога: Сезона лова и сафарија никада не пролази

Ако мене питате, један од разлога је такозване транзиционе природе; као и у већини других сегмената наших живота и у делу који се односи на кретање, тачније наша свакодневна померања из тачке „а“ у тачку „б“, дошло је до извесних „унапређивања“ и нових правила понашања.

За почетак, оно што ме већ неко време свако мало непријатно изненади – неписано правило пешачког бонтона - кретање десном страном улице, по свему је судећи у изумирању. Не, данас је фора ићи како ти воља и куда те ноге носе, без обзира на то да ли тиме угрожаваш право осталих учесника у саобраћају на базично кретање.

Такође, полако али сигурно изумире и варијанта да се група људи мало „прореди“ када вама једном иде у сусрет. Не, идеја је да би ви требало да сиђете с троатора и закорачите на коловоз или да, ако вам је тако драже, размените урбани пакет кошкања раменом, торбом, препуним кесама...

Поред тога, те (за наше свакодневне потребе све „уже“) тротоаре делимо и с кућним љубимцима, чији власници неретко, како би себи олакшали посао, лепо „развежу“ поводац до пања: они с једне телефонирају, куца с друге стране нешто њушка и забавља се како зна и уме, а средином тротоара – каиш.

Додајте сад свему наведеном још мајку с бебом у колицима, једног до двоје бициклиста, неколико несташних тинејџера и пар старијих људи и – ето вам уобичајене епизоде из пешачке свакодневице.

У најкраћем: док не стигнете куда сте наумили већ сте се бар пет пута онако поштено изнервирали и покајали што сте уопште и излазили из куће. (Поготово ако баш и нисте морали.)

А тик уз ту „лудницу“ је она на коловозима. Уосталом, где су нестали сви они мали, слатки аутомобили.

Данас, кад год да погледам шта раде „колеге“ које у саобраћају преферирају да се крећу седећи, видим све сама теренска возила са не знам колико „коња“, кубика и немам појма чега све.

Као да живим у земљи у којој сезона лова и сафарија никада не пролази...

Мени, која не спадам у фанове четвороточкаша и не „ложим“ се на октане и пређене километре, ово са теренцима у граду направљеном по мери пешака и бициклиста никако не улази у главу.

Па зар то није - ако је судити по рекламама -  возило намењено онима који су „склони авантури и жељни слободе“ и шта (ако је већ тако) таква возила, па још у толиком броју траже на новосадским улицама? 

Ако мене питате, њихови власници од све те авантуре и слободе које сањиво гледамо у промо спотовима у стварном животу имају тек робију од мучних паркирања/испаркиравања и провлачења кроз саобраћајни хаос у граду.

И то за велике новце: пуњење увек гладног резервоара, сервисирање и све остало што један такав озбиљан ауто сасвим сигурно захтева.

Наравно да то за већину њих, кад су већ имали довољно новца да га купе (што је неретко довољно и за решавање стамбеног проблема) и није нека ставка, али остаје питање шта су од све те слободе и неспутаности из рекламног пакета заправо купили.

Ах да, статусни симбол! Нешто као ајфон (упиши број по избору), само знатно скупље. Само тако је и могуће објаснити и свеприсутну (не знам колико легалну, али свакако не баш претерано мудру) појаву младих, тазе обучених возача, за воланом ових грдосија, баш као и чињеницу да се свако мало yipovi на овдашњим путевима „пресвуку“ у нову, тренди боју за дату сезону.

Тако су већ неко време оне не баш претерано симпатичне „даркере“, црне теренце све са затамњеним стаклима, заменили ови фини и блиставо бели модели, уз припадајућу модну и тећ геџетерију, то јест, адекватан пратећи програм...

Е сад, не бих баш да златној младежи и свима осталима који се тако осећају кварим срећу, радост и сјајно расположење, али ако је судити по најавама трендова за 2018, гламур, сјај и раскош (бар онај њихов видљиви део) полако али сигурно одлазе у прошлост.

Наиме, неке од најпознатијих модних кућа у својим кампањама за наредну годину у први план стављају сиротињски, прилично офуцани, „сецонд ханд“ изглед.

Другим речима, идеја је да баш они који имају највише заличе на оне који отприлике немају шта да једу. Претпостављам, за велике новце...

О, какав ће то само бити модни twist&zaplеt. Замислите да сад неки од оних који су се до јуче клели у свог милог yipa преко ноћи схвате да је мање возило ипак паметнији избор за њих. Што би Амери рекли, priceless!

Како је кренуло, можда дочекамо и да се поклопе трендови у стварном и у виртуелном животу, односно, да они који се лајковима „боре“ за очување зелених површина у граду коначно једном прошетају до центра. 

Јасна Будимировић