Radionica savremenog plesa u „Fabrici“

Tako bi se najkraće moglo opisati utorak-veče provedeno u “Fabrici” Studentskog kulturnog centra Novi Sad, gde je predstavljen novi rezultat radionica koje - stvarajući, reanimirajući, oživljavajući novosadsku plesnu scenu - organizuje zajednica “Pokretnica”. Ovaj put u pojačanom sastavu: “Praktikabl”, plus “Gruv”.

Radionica savremenog plesa i koreografije okupila je desetinu mladih izvođača, a vodili su je Jovana Rakić, Frosina Dimovska, u saradnji sa Miom Inić i Željkom Jakovljević, koje su i zaigrale na sceni. Pravi junaci su, ipak, ljudi kojima je scenski pokret uživanje, što nesebično i još uvek sa malo stida dele sa publikom. Krajnji rezultat kontinuiranog rada, kako je najavljeno, mogla bi da bude i cela predstava, što je u Novom Sadu, bar što se tiče nezavisne plesne scene, prava retkost. A potencijala ima, poznato je da i Baletska škola ima odsek za savremenu igru.

U pokretima, koreografiji, “reakciji” polaznika radionice savremenog plesa u organizaciji “Pokretnice”, primetno je bilo da su nastali baveći se odnosom prema muzici, prostoru, jednih prema drugima, u raznobrojnim formacijama. Kasnije, u otvorenom delu programa (usledila je i prava mala zabava), otkriveno je da su se polaznici bolje upoznali između sebe, kao i sa aktuelnim zbivanjima na sceni, kroz razgovore i video prezentacije.

“Pokretnica” je, inače, veoma aktivna grupa, koja je u poslednje vreme zaista osvežila scenu izvođačkih umetnosti u Novom Sadu. Igranke, žurke, festivali, radionice, programi širom grada, podrška drugima, verna publika, prirodan su produžetak i nastavak rada “Praktikabla”. Za one koji ne znaju, praktikabl je “kockasta” rekvizita (kvadar), koja u pozorištu često služi za formiranje gledališta, odnosno obrazovanje improvizovane scene. Osmišljen da bude platforma - edukativni, istraživački, programski, povezujući centar - za savremenu umetnost i kulturu, “Praktikablu” je ime

i funkcija, koju je dokazao proteklih nekoliko godina. Improvizacija, samoorganizovanje, samoobrazovanje i samozapošljavanje, dovoljno govore o situaciji - usamljenoj poziciji koja u grupnom, kolektivnom delovanju, udruživanju sa drugima, daje snagu i novi zamah. Retoričko i ne samo retoričko pitanje, bez primisli o isključivosti, naprotiv - treba li reći da ovde ima još jedno “samo”, ono da su sve ovo inicirale i uradile samo žene?

“Umetnost dovoljnog”, tako je skroman, a dubok naziv viđenog pre neko veče u “Fabrici”, možda i dogodine, u formatu celovečernje predstave koj je uposlila desetinu mladih izvođača iz širokog i prelepog polja savremenog plesa i igre.

A ovako glasi jedna poruka sa društvenih mreža “Pokretnice”, kojoj dalji komentari stvarno nisu potrebni:

„Maštamo o društvu u kom umetnost nije luksuz. Razmišljamo zajedno, jer smo tako pametnije, predlažemo, sumiramo i planiramo.“         

Igor Burić