Jezikomanija: Trebalo bi da treba
Od malih nogu nam govore: Treba ovo, treba ono… Ili, trebalo bi, ne moraš, ali ako ne uradiš… Isti nam je zadavao glavobolje i na časovima srpskog jezika… Ovde sme da se koristi, ovde ne… upotrebi neki drugi glagol…
Glagol TREBATI upotrebljava se bezlično ako se nalazi pored drugog glagola! Tako treba pisati: Svi TREBA da odu (a ne: Svi TREBAJU da odu.) ili TREBALO je to da znaš (ne: TREBAO si to da znaš) ili TREBALO BI da dođemo (a ne TREBALI BISMO da dođemo.)
Ukoliko taj glagol stoji sam (znači, bez nekog drugog glagola!) on se menja kroz sva lica: TREBALA mi je tvoja pomoć. TREBAŠ mi. Što sam vam TREBAO?...
I zašto je tako zanimljiva naša gramatika (premda se đaci baš i ne bi složili sa mnom!) – TREBATI može da se koristi i kao prelazan glagol! TREBAO SAM novaca ili TREBAĆEMO vas ili TREBATE li nešto?
Mada (nemojte me ubiti) i tada bi bilo bolje pisati TREBALO mi je novaca, TREBAĆETE nam ili TREBA li vam nešto?
A u rečenicama tipa - Evo ljudi koji SU TREBALI da govore – pogrešan je lični oblik SU TREBALI.... Ne bi bilo dobro ni KOJI JE TREBALO DA GOVORE jer se ne slaže sa subjektom u množini! Najbolje je da upotrebite drugi glagol – IMATI, MORATI...
Sva ta zavrzlama oko jednog jedinog glagola...
Ne treba zaboraviti da se umesto TREBATI mogu upotrebiti i neki drugi glagoli koji „trpe” personalnost! I tako izbeći ove nedoumice...
Nataša Mirković
