Језикоманија: Требало би да треба
Од малих ногу нам говоре: Треба ово, треба оно… Или, требало би, не мораш, али ако не урадиш… Исти нам је задавао главобоље и на часовима српског језика… Овде сме да се користи, овде не… употреби неки други глагол…
Глагол ТРЕБАТИ употребљава се безлично ако се налази поред другог глагола! Тако треба писати: Сви ТРЕБА да оду (а не: Сви ТРЕБАЈУ да оду.) или ТРЕБАЛО је то да знаш (не: ТРЕБАО си то да знаш) или ТРЕБАЛО БИ да дођемо (а не ТРЕБАЛИ БИСМО да дођемо.)
Уколико тај глагол стоји сам (значи, без неког другог глагола!) он се мења кроз сва лица: ТРЕБАЛА ми је твоја помоћ. ТРЕБАШ ми. Што сам вам ТРЕБАО?...
И зашто је тако занимљива наша граматика (премда се ђаци баш и не би сложили са мном!) – ТРЕБАТИ може да се користи и као прелазан глагол! ТРЕБАО САМ новаца или ТРЕБАЋЕМО вас или ТРЕБАТЕ ли нешто?
Мада (немојте ме убити) и тада би било боље писати ТРЕБАЛО ми је новаца, ТРЕБАЋЕТЕ нам или ТРЕБА ли вам нешто?
А у реченицама типа - Ево људи који СУ ТРЕБАЛИ да говоре – погрешан је лични облик СУ ТРЕБАЛИ.... Не би било добро ни КОЈИ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ГОВОРЕ јер се не слаже са субјектом у множини! Најбоље је да употребите други глагол – ИМАТИ, МОРАТИ...
Сва та заврзлама око једног јединог глагола...
Не треба заборавити да се уместо ТРЕБАТИ могу употребити и неки други глаголи који „трпе” персоналност! И тако избећи ове недоумице...
Наташа Мирковић
