Svaki četvrti radnik platu dobija na crno
Istraživanje koje je predstavio NALED i Nemačka razvojna saradnja (GIZ) , a sproveo Ipsos strateyik marketing, pokazuje da više od četvrtine radnika u Srbiji prima celu ili deo zarade na ruke, dok bi 33 odsto njih prijavilo poslodavca da rade na crno.
Dve trećine prima zaradu ili deo zarade na tekući račun, 33 odsto ispitanih odgovorili su da su prijavljeni i imaju ugovor o radu, dok šest odsto radi neprijavljeno i bez ugovora, a 55 odsto ispitanika je odgovorilo da nisu angažovani ni po kom osnovu.
Samo 33 odsto građana bi prijavilo svog poslodavca ukoliko bi njih ili kolegu zaposlilo na crno, dok 53 odsto to ne bi učinilo zbog straha od gubitka posla. Većinski stav radnika , pa i onih koji rade na crno, je da je bolje imati bilo kakav posao , a smatraju da bi i ilegalni izgubili ukoliko bi prijavili poslodavca da im ne plaća doprinose i da ih nije prijavio.
Iako borbu protiv sive ekonomije podržava oko 90 odsto građana ipak trećina njih ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, a 59 odsto plaćanje obavlja isključivo gotovino čime pospešuje istu tu sivu ekonomiju koju smatra štetnom za celo društvo. Oko trećine građana Srbije kupuje robu na improvizovanim prodajnim mestima, pre svega kafu, duvan i cigarete, a kao razlog navoda da im je to jeftinije.
Prema rečima Vojislava Mihailovića, predstavnika Ipsos strateyik marketinga , više od dve trećine građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, ali dve trećine ipak smatra da ona predstavlja način preživljavnja za siromašne. Građani Srbije, dodaje, da sivu ekonomiju vide kao rad na crno, izbegavanje plaćanja poreza i prodaja robe na sivo, ali bi samo trećina njih prijavilo svog gazdu ukoliko bi njih ili kolegu zaposlio na crno.
Prema podacima NALED-a udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu sada iznosi 30,1 odsto, a namera države je da je za pet godina smanji na 26,7 procenata. U zemljama EU prosečan udeo sive ekonomije u BDP je 14 do 15 odsto.
- Nagradna igra “ Uzmi račun i pobedi” , koja je rađena po ugledu na Slovačku, sa učešćem 37 odsto građana, imala je četiri puta bolje rezultate nego što su postignuti u toj zemlji. Zbog toga smatramo da bi tokom naredne godine trebalo organizovati novi krug tog takmičenja koje treba da podstakne građane da uzimaju fiskalne račune – rekao je Vladimir Tipsarević.
Ono što je ohrabrujuće, navodi Mihailović, jeste podatak da polovina građana ocenjuje da je obim sive ekonomije manji nego lane, dok četvrtina misli da se siva ekonomija povećala. No, istraživanje je pokazalo i da oko trećine građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima, a njih 40 odsto navodi da to ne može da proceni zbog manjka transparentnosti.
Predsednik Saveta za fer konkurenciju Vladimir Tipsarević objašnjava da iako je ovo poslednje istraživanje pokazalo primetan napredak u percepciji sive ekonomije kod građana, prostora za napredak ima, na čemu nastavlja da radi stručna grupa koja je decembra 2015.godine donela Nacionalni plan za suzbijanje sive ekonomije i koja trenutno sprovodi 108 mera. Potrebno je, smatra, da se pored ostalog dodatno poboljša rad inspekcija u suzbijanju sive ekonomije, a nije dovoljno urađeno ni u smanjenju broja neporeskih parafiskalnih nameta i u paušalnom oporezivanju.
LJ. Malešević