Сваки четврти радник плату добија на црно

Две трећине прима зараду или део зараде на текући рачун, 33 одсто испитаних одговорили су да су пријављени и имају уговор о раду, док шест одсто ради непријављено и без уговора, а 55 одсто испитаника је одговорило да нису ангажовани ни по ком основу.

Само 33 одсто грађана би пријавило свог послодавца уколико би њих или колегу запослило на црно, док 53 одсто то не би учинило због страха од губитка посла. Већински став  радника , па и оних који раде на црно, је да је боље имати било какав посао , а сматрају да би и илегални изгубили уколико би пријавили послодавца да им не плаћа доприносе и да их није пријавио.

Иако борбу против сиве економије подржава око 90 одсто грађана ипак трећина њих не уме да препозна исправан фискални рачун, а 59 одсто плаћање обавља искључиво готовино чиме поспешује исту ту сиву економију коју сматра штетном за цело друштво. Око трећине грађана Србије купује робу на импровизованим продајним местима, пре свега кафу, дуван и цигарете, а као разлог навода да им је то јефтиније.

Према речима Војислава Михаиловића, представника Ипсос stratеyik маркетинга , више од две трећине грађана сматра да сива економија није оправдана, али две трећине ипак сматра да она представља начин преживљавња за сиромашне. Грађани Србије, додаје, да сиву економију виде као рад на црно, избегавање плаћања пореза и продаја робе на сиво, али би само трећина њих пријавило свог газду уколико би њих или колегу запослио на црно.

Према подацима НАЛЕД-а удео сиве економије у  бруто домаћем производу сада износи 30,1 одсто, а намера државе је да је за пет година смањи на 26,7 процената. У земљама ЕУ просечан удео сиве економије у БДП је 14 до 15 одсто.

- Наградна игра “ Узми рачун  и победи” , која је рађена по угледу на Словачку, са учешћем 37 одсто грађана, имала је четири пута боље резултате него што су постигнути у тој земљи. Због тога сматрамо да би током наредне године требало организовати нови круг тог такмичења које треба да подстакне грађане да узимају фискалне рачуне – рекао је Владимир Типсаревић.

Оно што је охрабрујуће, наводи Михаиловић, јесте податак да половина грађана оцењује да је обим сиве економије мањи него лане, док четвртина мисли да се сива економија повећала. Но, истраживање је показало и да око трећине грађана сматра да држава не располаже правилно пореским приходима, а њих 40 одсто наводи да то не може да процени због мањка транспарентности.

Председник Савета за фер конкуренцију Владимир Типсаревић објашњава да иако је ово последње  истраживање показало приметан напредак у перцепцији сиве економије код грађана, простора за напредак има, на чему наставља да ради стручна група која је децембра 2015.године донела Национални план за сузбијање сиве економије и која тренутно спроводи 108 мера. Потребно је, сматра, да се поред осталог додатно побољша рад инспекција у сузбијању сиве економије, а није довољно урађено ни у смањењу броја непореских парафискалних намета и у паушалном опорезивању.

Љ. Малешевић