Obeležen Dan oslobođenja Sremskih Karlovaca u Prvom svetskom ratu
Akademijom „Dobojski logor”, u izvođenju Srpskog crkvenog pjevačkog društva „Bogoljublje” i Dramskog studija „Prota Slavko Trninić” iz Doboja, u subotu je, u organizaciji Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovca i Saborne crkve, u svečanoj sali Bogoslovije „Sveti Arsenije” u Sremskim Karlovcima obeleženo oslobođenje tog mesta u Prvom svetskom ratu.
Sastavni deo akademije bila je i izložba dokumenta i fotografija, kao materijalno svedočanstvo o prvom koncentracionom logoru u 20. veku u Evropi, koji su austrugarske vlasti otvorile u Doboju, kroz koji je prošlo 45.791 ljudi, a veruje se da je – jer nikad nije tačno utvrđeno – 12.000 ostavilo živote u njemu.
Pod upravom dirigenta Aleksandra Vukojevića, članovi hora i dramskog studija izveli su potresnu poemu o stradanju Srba u tom logoru. Tom duhovnom muzičko-poetskom akademijom, nastalom u saradnji s dramskim umetnikom Predragom Panićem, pri čemu su korišćeni tekstovi iz knjige „Dobojska spomenica”, autentični dokumenti, prozni i poetski radovi i zapisana sećanja aktera događaja, „Bogoljublje” pokušava da sačuva sećanje na jednu od najvećih golgota srpskog naroda u tom vremenu, a za koju se nedovoljno zna.
„Znajući da je ta tema gotovo 100 godina bila prikrivana i da se o njoj sasvim malo govorilo, zajedno sa članovima SCPD-a „Bogoljublje” i Dramskog studija „Prota Slavko Trninić”, došli smo na ideju da na taj način podstaknemo razmišljanje o toj temi i damo podstrek budućim generacijama da je na svoj način prenose pokoljenjima koja dolaze“, rekao je protojerej Duško Nedić, duhovni strešna hora i učesnik u programu.
„Nadam se da će na predlog episkopa zvorničko-tuzlanskog ti mučenici na Saboru SPC biti ubrojani u kalendar naše svete crkve. Cilj ove akademije je da se izbrišu iz zaborava i ćutanja sva ta dešavanja i zbivanja koja su se dogodila u dobojskom logoru od 1915. do 1917.“
S tim programom Hor i Dramski studio prvi put su nastupili u decembru 2015, na stogodišnjicu dolaska prvih interniraca u dobojski logor, a nakon toga izvodili su akademiju po mestima iz kojih su ljudi dovođeni u taj logor smrti. Sremski Karlovci su se iz drugog razloga našli na tom spisku mesta gde se širi istina o tom stratištu. Naime, prilikom akcije sakupljanja novca za podizanje spomen-kosturnice žrtvma, koju je pokrenuo sveštenik Slavko Trninić posle rata, Dobojci su, predvođeni njime, došli u Sremske Karlovce i izveli komad „Jazavac pred sudom” doživevši dobar prijem.
Z. Milosavljević
(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Sremski Karlovci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)