Обележен Дан ослобођења Сремских Карловаца у Првом светском рату
Академијом „Добојски логор”, у извођењу Српског црквеног пјевачког друштва „Богољубље” и Драмског студија „Прота Славко Трнинић” из Добоја, у суботу је, у организацији Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловца и Саборне цркве, у свечаној сали Богословије „Свети Арсеније” у Сремским Карловцима обележено ослобођење тог места у Првом светском рату.
Саставни део академије била је и изложба документа и фотографија, као материјално сведочанство о првом концентрационом логору у 20. веку у Европи, који су аустругарске власти отвориле у Добоју, кроз који је прошло 45.791 људи, а верује се да је – јер никад није тачно утврђено – 12.000 оставило животе у њему.
Под управом диригента Александра Вукојевића, чланови хора и драмског студија извели су потресну поему о страдању Срба у том логору. Том духовном музичко-поетском академијом, насталом у сарадњи с драмским уметником Предрагом Панићем, при чему су коришћени текстови из књиге „Добојска споменица”, аутентични документи, прозни и поетски радови и записана сећања актера догађаја, „Богољубље” покушава да сачува сећање на једну од највећих голгота српског народа у том времену, а за коју се недовољно зна.
„Знајући да је та тема готово 100 година била прикривана и да се о њој сасвим мало говорило, заједно са члановима СЦПД-а „Богољубље” и Драмског студија „Прота Славко Трнинић”, дошли смо на идеју да на тај начин подстакнемо размишљање о тој теми и дамо подстрек будућим генерацијама да је на свој начин преносе покољењима која долазе“, рекао је протојереј Душко Недић, духовни стрешна хора и учесник у програму.
„Надам се да ће на предлог епископа зворничко-тузланског ти мученици на Сабору СПЦ бити убројани у календар наше свете цркве. Циљ ове академије је да се избришу из заборава и ћутања сва та дешавања и збивања која су се догодила у добојском логору од 1915. до 1917.“
С тим програмом Хор и Драмски студио први пут су наступили у децембру 2015, на стогодишњицу доласка првих интернираца у добојски логор, а након тога изводили су академију по местима из којих су људи довођени у тај логор смрти. Сремски Карловци су се из другог разлога нашли на том списку места где се шири истина о том стратишту. Наиме, приликом акције сакупљања новца за подизање спомен-костурнице жртвма, коју је покренуо свештеник Славко Трнинић после рата, Добојци су, предвођени њиме, дошли у Сремске Карловце и извели комад „Јазавац пред судом” доживевши добар пријем.
З. Милосављевић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Сремски Карловци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)