Pšenice na 100.000 hektara više nego lane
NOVI SAD: Jučerašnji dan bio je idealan za radove na poljima pa su ga poljoprivrednici koristili za setvu pšenice i oranje da bi zemlju pripremili za sejanje.
Širom novosadskog atara pšenica se uveliko zeleni, a zajedno s njom bokori se i uljana repica.
Po rečima poljoprivrednika, lep oktobar omogućio je da setva pšenice napreduje kako to i savetuju agrarni stručnjaci, navodeći da je za taj posao optimalan rok do 25. oktobra, a sve posle toga datuma može škoditi rodu.
U Fondu „Žita Srbije” kažu da je pšenica do sada posejana na oko 620.000 hektara te da će u ovogodišnjoj setvi imati posejano između 650.000 i 700.000 hektara.
Setva pšenice će ove godine premašiti očekivanja, biće posejano najmanje 20 odsto više površina nego lane, kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković.
Kako je dalje rekao, premda je oktobar idealan za setvu te ratarske kulture, kod nas se sejanje žita proteže duž celog novembra pa su očekivanja da će tako biti i narednih sedmica.
On je dodao da se pretpostavlja da će i u ovogodišnjoj setvi najviše žita biti posejano u Banatu, Sremu, Mačvi, Braničevskom okrugu… dok su paori u Bačkoj više naklonjeni sejanju uljarica.
Da će Banat zaista biti jedan od regiona s najviše posejane pšenice potvrđuje i predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata Zoran Sefkerinac, koji kaže da je u Banatskom Novom Selu, gde živi, pšenica posejana na čak 2.000 hektara.
Na području opština Sombor, Oyaci, Apatin setva je završena jer su vremenske prilike dozvolile da ratari u optimalnom roku pripreme njive, kaže poljoprivredni inženjer iz Poljoprivredne stručne službe Vladimir Sadadoš.
Kako je dalje naveo, očekuje se da će žita ove godine biti posejano malo više nego lane, kada je od pšenicom bilo oko 30.000 hektara.
Setva je završena pre desetak dana i ne pamtim kada je bilo ovoliko njiva pod pšenicom, možda pre 10-15 godina, kazao je Sefkerinac i dodao da je najviše do sada pšenica zauzimala oko 400 hektara.
Praktično, kazao je u nastavku Sefkerinac, sada je sve što katastarski pripada ovom mestu pod pšenicom.
Na opasku otkud kod poljoprivednika interesovanje za setvu pšenice kada kukaju na jeftinu pšenicu tokom žetve, on kaže da je to zbog novca.
Žetva donosi prvi prihod paorima pa je to glavni motiv zašto se ove godine posejalo toliko mnogo pšenice, veli Sefkerinac.
Po njegovim rečima, za taj posao korišćeno je isključivo seme s tavana, koje su poljopirvednici samostalno dorađivali, ne bojeći se da će im prinos zbog toga biti umanjen.
Deklarisanog semena je posejano svega deset odsto, ostalo je iz domaće radinosti, kaže Sefkerinac, i dodaje da, zahvaljujući višegodišnjoj praksi koju imaju proizvođači žita kod sejanja nedeklarisanog semena, nema omaške u kvalitetu zrna i prinosu.
Z. Delić
