Pšenica dogurala do 18 dinara i još će rasti
Cena žita porasla je više od deset odsto u odnosu na period od pre gotovo mesec dana kada je žetva počela, i kada je kilogram hlebnog zrna koštao 16 dinara, a sada se kreće od 17,2 do 18 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
„Očekuje se da neće biti većih oscilacija u koštanju pšenice ni u narednom periodu“, kaže direktor Fonda za žita Srbije Vukosav Saković. „Požnjeli smo 2,3 miliona tona pšenice, od lanjske žetve nam je ostalo pola miliona tona, pa je na lageru 2,8 miliona tona, a za domaće potrebe nam treba milion i po tona. Žito je berzanska roba, kod nas ne može biti ni skuplje ni jeftinije u odnosu na zemlje u okruženju. Čak i ako pšenica ovde ne rodi, opet bi se trgovalo po međunarodnim cenama.“
Saković i dodaje da je kvalitet zrna ove godine bolji u odnosu na lane. Prošla žetva je bila rekordna po prinosu pa smo dobili više pšenice, a ove godine manje, ali kvalitetnijeg zrna.
Agrarni analitičar bivši direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin smatra da je cena žita realna i da prati inotržište.„U svetu je na zalihama između 15 do 20 miliona tona hlebnog zrna i zbog toliko ogromnog viška ne može se ni očekivati da pšenica bude skuplja“, kaže Galetin.“Žetva u zemljama u okruženju nije još završena, ali ni ta činjenica neće uticati na to da vrednost zrna poraste.“
On očekuje da bi pšenica tokom zime mogla dostići 20 dinara kilogram, bez PDV-a, koliko je bila i prošle zime.„Ta ratarska kulutura nikada nije poljoprivrednicima donosila veliki novac, ali će se žito sejati i dalje“, naglašava Galetin, bez obzira na to što među poljoprivrednicima vlada uverenje da bi kilogram hlebnog zrna trebalo da košta 22 dinara za kilogram.“ Paori treba da se strogo drže pravila u primeni agrotehničkih mera da bi prinos po hektaru bio veći od pet tona, dok bi država morala da povede računa o tome da se primenjuje regulativa Zakona o javnim skladištima, čije odredbe se sada ne sprovode dosledno.“
Galetin predočava da treba voditi računa i o površinama koje zauzima pšenica. Lane je posejana na 530.000 hektara, a preklane na 600.000 hektara.
„Treba planirati setvu jer nam nisu potrebne velike površine pod žitom“, kaže agrarni analitičar Žarko Galetin.Za razliku od tih sagovornika, poljoprivredna udruženja nisu zadovoljna cenom pšenice, smatrajući da je sve što je ispod 20 dinara za seljake ekonomski ne isplativo.
„Tačno je da već dvadestak godina seljaci nemaju zaradu od žita, ali se od pšenice pravi hleb pa treba povesti računa o tome šta će biti ukoliko je seljaci prestanu sejati, a to se upravo događa. Državi je bitno da brašno bude jeftino da bi hleb bio jeftin i ne misli se koliko seljake košta gorivo, agrotehnika, seme, amortizacija mašina“, kaže predsednik Saveza agrarnih udruženja Mikloš Nađ iz Sente.
Z. Delić
Sejemo žita sve manje i manje
„Od žitnice Vojvodina može postati uvoznik žita“, kaže predsednik Upravnog odobra Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, smatrajući da sve što nije isplativo ne treba raditi.“Svake godine se seje sve manje žita, a tokom ove žetve nisu se videle redovi ispred silosa da bi se žito predalo. To govori o tome da je žita manje nego ranijih godina, te da podaci o tome koliko ga je posejano i koliki su prinosi koje iznose u javnost državni činovnici nisu tačni.“
On smatra da žito treba čuvati i da seljaci, ukoliko mogu inansijski da izdrže, čuvaju pšenicu za zimu i za proleće jer će, po njegovom mišljenju, ono tada biti tražena roba.