Svake godine štednja poraste pola milijarde evra

Podaci NBS govore da iz godine u godinu štednja raste za po pola milijarde evra, pa se nameće pitanje otkud građanima Srbije toliki novac. Posebno zato što je poznato da u našoj zemlji, u trci zarada i troškova iz potrošačke korpe ovo potonje uvek odnese pobedu. 

O tome Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže:

 

- Ima u tom rastu svega - i doznaka od prijatelja i rođaka koji rade u inostranstvu, novca izvađenog iz slamarica. Štednju su u banke vratile atraktivne kamate, koje su banke davale pre nekoliko godina, ali i poverenje. Građani štede kad mogu i za crne dane. Očekujem da će se u narednom periodu povećati  poverenje u domaću valutu i više štedeti u dinarima. Tu su kamate još uvek visoke, a nema poreza od 15 odsto, koji se plaća na prinos na depozite u evrima. Ukoliko se to ne promeni, mislim da će domaća valuta za domaće štediše biti sve zanimljivija.

 

Grubišić objašnjava i da je štednja porasla jer domaći mali ulagači i nemaju alternativu. Kao druga opcija u ponudi su životna osiguranja i privatni penzioni fondovi, što jeste dobro rešenje, ali na duge staze od decenije i više, a domaće štediše žele da ostvare prihod, ali uz kraće rokove, pa je štednja, za sada, gotovo jedina opcija. Istina, građani mogu da kupuju i državne obveznice gde su prinosi veći od kamata na štednju, ali  to ide preko brokera, pa je komplikovano. Alternativa su investicioni fondovi ali oni su slabo donosili prihod otkako je počela globalna kriza .

 

Sigurno je da bi štednja još brže rasla da su plate zaposlenih u Srbiji veće. Svakako da je jedan od  ključnih činilaca da se donese odluka da se štedi čak i kada se objektivno nema je to što građani postaju sve više svesni da država ne stoji iza njih ako se nađu u nevolji. U slučaju da, recimo, ostanu bez posla, a nemaju bar nešto novca da im se nađe, jedino što mogu da očekuju je da im sudski izvršitelj zakucana vrata da naplati račune, rate kredita uzetog ranije... 

 

I dok se nekada govorilo da najviše štede stariji da bi unucima priuštili bolji život, studije, putovanja... danas često bake i deke od svojih penzija izdržavaju i decu i unuke. Ipak, među klijentelom koja danas štedi  najbrojniji si oni stari oko 40 godina, a  u proseku građani Srbije mesečno na štednju ostave 4.000 dinara. Po svemu sudeći kriza i tranzicija promenile su navike - šparaju se bele pare za crne dane.

D. Vujošević

 

Na dinare kamata pet odsto godišnje

U Srbiji se na depozitima u evrima već nekoliko godina slabo zarađuje. Kamate su ispod jedan odsto, a na štednju po viđenju banke, uglavnom, i ne daju kamatu. Što se tiče štednje u dinarima, većina banaka obračunava kamatu od  pet odsto godišnje.