Hronika 62. Sajma knjiga: Svetionik za novi sadržaj u životu

Za brojne posetioce, uz listanje i kupovinu knjiga, Sajam je prilika i za susrete s nekim od naših poznatih autora. Jelena Lengold, dobitnica Andrićeve nagrade, kaže da “ume Beograd prijatno da iznenadi – u vreme turbo-folk kulture, koja preplavljuje medije, Sajam knjiga ima mnogo poestilaca i neka vrsta je svetionika za bolji sadržaj u životu".

Kako je ove godine, umesto zemlje gosta, u fokusu književnost nemačkog govornog područja, u programu “4 zemlje 1 jezik” predstavlja se literatura Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna.

Posetiocima će biti prezentovano oko hiljadu knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući saradnji sa Sajmom knjiga u Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak tri stotine pedeset naslova.

Tim povodom Sajam će posetiti više od dvadeset prominentnih stvaralaca za decu i odrasle. Tokom jučerašnjeg dana glavne književne zvezde Sajma bile su nobelovka Herta Miler i jedan od vodećih nemački pisac Marsel Bajer, koji je ovogodišnji “Gost u fokusu”.

Ambasadori Austrije, Švajcarske i Nemačke u Beogradu i princ od Linhenštajna učestvovali su juče na tribini “Neobična geografija” govoreći o tome koje srpske pisce su čitali, koliko ih je impresionirao Ivo Andrić, kao i osobenostima zemalja iz kojih dolaze. Filip Ge, ambasador Švajcarske, smatra da Andrićevo delo nudi odličan istorijski i kulturološki presek dešavanja na Zapadnom Balkanu i ima mnogo informacija za razumevanje ovog regiona.

Uz Andrića, njihov izbor je do sada bila i literatura Aleksandra Tišme.

Okosnicu književnog dela Herte Miler, jedne od najčuvenijih savremenih svetskih spisateljica, čine teme zasnovane na životu u totalitarizmu, strategiji bekstva, odbrani ili barem očuvanju kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja, neprestanoj potrazi za slobodom od terora pođednako kao i od zagušljivosti, neiskrenosti i sveopšte paranoje.

Herta Miler rođena je 1953. u Rumuniji u porodici banatskih Nemaca, a emigrirala je u Nemačku 1987. Izdavačka kuća “Laguna” u saradnji sa Zlatnim zmajem prvi put na srpskom jeziku predstavlja knjigu „Životinja srca“, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, koji govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji.

Marsel Bajer, dobitnik niza uglednih nemačkih nagrada među kojima je i “Georg Bihner”, prvi put je ovenčan i nekom nagradom van Nemačke, kada mu je ove jeseni pripala nagrada za poeziju Zlatni ključ Smedereva.

“Geopoetika” je objavila njegove romane “Leteće lisice” i  “Kaltenburg”. 

Značajan deo programa ovogodišnje sajma posvećen je literaturi za decu. Jedna od najistaknutijih dečjih pisaca, Jasminka Petrović, urednik programa za najmlađe izjavila je juče na Sajmu da su deca budući konzumenti kulture i umetnosti i da zato treba ulagati u njihovu percepciju književnosti kako bi ovom ludom vremenu opstali kao ljudi i najavila svakodnevne programe od 11 do 12 časova namenjene deci.

Smatra da je važno zadržati zainteresovanost dece za knjige i kada se sajamska euforija završi.

N. Popov