Kostić otvorio izložbu Srpsko umetničko nasleđe na KiM

Otvarajući izložbu u Svečanoj sali SANU predsednik Akademije Vladimir Kostić rekao je kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi SANU u ovoj godini, već o postavci koja "ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem i gradacijom".

"Ideja ove izložbe je da učinimo što možemo da ova lepota i često anonimni, ali time ne i manje uspešni stvaralački podvizi naše baštine na Kosovu i Metohiji trajno postanu deo nas samih ovakvih kakvi smo i time ne dozvolimo iščezavanje onog što nas određuje u samom našem biću bez obzira na okolnosti", rekao je Kostić.

Koautor izložbe koja može da se pogleda u Galeriji SANU, Miodrag Marković, istakao je da odluka da se sveobuhvatno predstavi srpska umetnička baština na Kosovu i Metohiji proističe iz stalne posvećenosti Akademije izučavanju prošlosti našeg naroda na tom području i njegovog dragocenog kulturnog nasleđa. 

On je primetio da danas, na žalost, postoje posebni razlozi za takvu posvećenost, jer je pomenuta baština ugroženija više nego ikada ranije. 

"Tokom poslednje dve decenije pretrpela je dva sistematska razaranja, preostalim spomenicima srpske kulture osporava se ili krivotvori identitet, onemogućuje se institucijama Republike Srbije da vrše njihovu konzervatorsku zaštitu, i, na kraju sasvim paradoksalno i cinično, strana koja je odgovorna za sve te postupke kandiduje se za članstvo u Unesko čime bi stekla pravo da ona brine o srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu", rekao je Marković.

Vojvodić je rekao da je poslednji put bio na Kosovu 2012. godine i da se od tada stanje što se tiče fižičkog opstajanja spomenika nije promenilo.

"Ključno što se menja jeste težnja kosovskih instutucija da to nasleđe predstave kao svoje, da izbrišu srpski identitet i da ga predstave kao nasleđe ne naroda, nego teritorije", primetio je on.

On je naveo da na sajtu kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta kod značajnih spomenika kao što je Gračanica ne stoji da je to srpski spomenik i da ga je sagradio srpski vladar.

"Opasno je što su spomenici koji su se našli na Listi svetske kulturne baštine, ušli na tu listu kao srednjovekovni spomenici Kosova i Metohije. Dosta je urađeno na tome da se izbegne ili zaobiđe želja naše strane, naših kulturnih radnika i naših političara da to zaista bude određeno kao spomeničko nasleđe naroda koji ga je stvorio", rekao je Vojvodić.

On je istakao da im je bilo vrlo važno da izložbom, koju realizuju SANU, Narodni muzej u Beogradu i Muzej Srpske pravoslavne crkve, predstave izuzetne domete umetnosti naročito u prošlosti i njen suštinski značaj za kulturnu istoriju čitavog srpskog naroda.

"Cilj nam je bio da prikažemo sve nivoe unutar razvojnih procesa te umetnosti, naglasimo njene stvaralacke vrhunce, a da pritom ne nerušimo spomenički kontekst kojem odabrani predmeti pripadaju. Zbog toga su eksponati grupisani hronološki i objedinjeni po spomeničkim celinama", objasnio je Vojvodić i dodao da su time pokušali da ocrtaju sve ključne mene razvoja te umetnosti sve do današnjeg dana.

Prvi deo izložbe posvećen je srednjovekovnoj umetnosti jasno vezanoj za važne manastire, crkve i gradove, a ostali delovi su posvećeni umetnosti novog vremena. 

"Posetilac će prolazeći galerijom biti u prilici da okom i duhom pohodi najveće svetinje poput Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice, a da istovremeno proputuje svim vekovima stvaralaštva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Pritom nije zapostavljena ni profana, primenjena umetnost koja oplemenjuje svakodnevnicu od srednjeg veka do danas", objasnio je jedan od autora.

Stradanju kulturne baštine na KiM posvećen je poslednji deo izložbe, a Vojvodić je podsetio da je to proces koji traje od 15. veka, da nikad nije zaustavljen, samo je menjao svoje oblike i ritmove zbog čega je "briga o očuvanju tog nasleđa mora biti trajna i odvijati se na političkom, naučnom i stručnom nivou".

Prema rečima direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu odabrani su originalni predmeti - ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika, koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosova i Metohije i pružaju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka. 

Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, putem otkupa ili poklona, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške.

"Pored njih, svojim neprocenjivo vrednim darovima obogatili su nas Sveti arhanđeli, Bogorodica Hvostanska, Banjska i druge srpske svetinje, manastirska vlastelinstva i naselja, kao i grad Novo Brdo. Ovom prilikom biće izložen i ulomak keramičkog suda sa urezanim glagoljskim natpisom iz 10. veka, otkriven u Čečanu kod Vučitrna", navela je Borić Brešković.

Pored Narodnog muzeja, izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.