Костић отворио изложбу Српско уметничко наслеђе на КиМ

Отварајући изложбу у Свечаној сали САНУ председник Академије Владимир Костић рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој изложби САНУ у овој години, већ о поставци која "не укључује потребу за било каквим поређењем и градацијом".

"Идеја ове изложбе је да учинимо што можемо да ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постану део нас самих оваквих какви смо и тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности", рекао је Костић.

Коаутор изложбе која може да се погледа у Галерији САНУ, Миодраг Марковић, истакао је да одлука да се свеобухватно представи српска уметничка баштина на Косову и Метохији проистиче из сталне посвећености Академије изучавању прошлости нашег народа на том подручју и његовог драгоценог културног наслеђа. 

Он је приметио да данас, на жалост, постоје посебни разлози за такву посвећеност, јер је поменута баштина угроженија више него икада раније. 

"Током последње две деценије претрпела је два систематска разарања, преосталим споменицима српске културе оспорава се или кривотвори идентитет, онемогућује се институцијама Републике Србије да врше њихову конзерваторску заштиту, и, на крају сасвим парадоксално и цинично, страна која је одговорна за све те поступке кандидује се за чланство у Унеско чиме би стекла право да она брине о српском културном наслеђу на Космету", рекао је Марковић.

Војводић је рекао да је последњи пут био на Косову 2012. године и да се од тада стање што се тиче фижичког опстајања споменика није променило.

"Кључно што се мења јесте тежња косовских инстутуција да то наслеђе представе као своје, да избришу српски идентитет и да га представе као наслеђе не народа, него територије", приметио је он.

Он је навео да на сајту косовског Министарства културе, омладине и спорта код значајних споменика као што је Грачаница не стоји да је то српски споменик и да га је саградио српски владар.

"Опасно је што су споменици који су се нашли на Листи светске културне баштине, ушли на ту листу као средњовековни споменици Косова и Метохије. Доста је урађено на томе да се избегне или заобиђе жеља наше стране, наших културних радника и наших политичара да то заиста буде одређено као споменичко наслеђе народа који га је створио", рекао је Војводић.

Он је истакао да им је било врло важно да изложбом, коју реализују САНУ, Народни музеј у Београду и Музеј Српске православне цркве, представе изузетне домете уметности нарочито у прошлости и њен суштински значај за културну историју читавог српског народа.

"Циљ нам је био да прикажемо све нивое унутар развојних процеса те уметности, нагласимо њене стваралацке врхунце, а да притом не нерушимо споменички контекст којем одабрани предмети припадају. Због тога су експонати груписани хронолошки и обједињени по споменичким целинама", објаснио је Војводић и додао да су тиме покушали да оцртају све кључне мене развоја те уметности све до данашњег дана.

Први део изложбе посвећен је средњовековној уметности јасно везаној за важне манастире, цркве и градове, а остали делови су посвећени уметности новог времена. 

"Посетилац ће пролазећи галеријом бити у прилици да оком и духом походи највеће светиње попут Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице, а да истовремено пропутује свим вековима стваралаштва српског народа на Косову и Метохији. Притом није запостављена ни профана, примењена уметност која оплемењује свакодневницу од средњег века до данас", објаснио је један од аутора.

Страдању културне баштине на КиМ посвећен је последњи део изложбе, а Војводић је подсетио да је то процес који траје од 15. века, да никад није заустављен, само је мењао своје облике и ритмове због чега је "брига о очувању тог наслеђа мора бити трајна и одвијати се на политичком, научном и стручном нивоу".

Према речима директорке Народног музеја Бојане Борић Брешковић, из збирки националног музеја за изложбу одабрани су оригинални предмети - иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика, који репрезентују уметност и културу Косова и Метохије и пружају увид у начин живота, веровања и хтења српских житеља тог подручја од 12. до 19. века. 

Прикупљани су у археолошким истраживањима, путем откупа или поклона, а потичу првенствено из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке.

"Поред њих, својим непроцењиво вредним даровима обогатили су нас Свети арханђели, Богородица Хвостанска, Бањска и друге српске светиње, манастирска властелинства и насеља, као и град Ново Брдо. Овом приликом биће изложен и уломак керамичког суда са урезаним глагољским натписом из 10. века, откривен у Чечану код Вучитрна", навела је Борић Брешковић.

Поред Народног музеја, изложени су и експонати из збирки Музеја СПЦ, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ.