Ruska avangarda na tanjiru
Ruska avangarda, koja ne predstavlja jedinstveni umetnički pravac već široki okvir za umetničke, literarne i pozorišne eksperimente, tokom prve trećine 20. veka je svako jedan od najznačajnih pokreta u istoriji svetske umetnosti.
Iz njega su izronili i apstraktna umetnost, i futurizam i suprematizam... Najznačajnija epoha ruske umetnosti osim vrhunskih dela slikarstva ili arhitekture, ostavila je traga i u porcelanu.
Kako su boljševici preuzeli vlast u zemlji, želeli su da porcelan postane pristupačan za mase. Samo je viša klasa mogla da kupi takav luksuz. Novi dizajn predstavljao je i komunističku agendu i bio je oblik propagande. Poznati umetnici kao što su Kazimir Maljevič, Vasilij Kandinski, Vladimir Tatlin, Boris Kustodijev i Kuzma Petrov-Votkin stvorili su nove porcelanske linije inspirisane revolucijom i u korist revolucije.
Da bismo uprostili stvar, rusku avangardu u primenjenoj umetnosti, to jest u porcelanu, možemo podeliti na dva važna segmenta. Jedan je suprematizam, a drugi je, uslovno rečeno, propaganda u porcelanu, iako i u tom delu ima uticaja suprematizma.
E sad, ako hoćete suprematizam na tacni – može. Ima ga i na tacnama, i na tanjirima, na čajnicima... Naravno, radi se o komadima porcelana koji su po dizajnu Kazimira Maljeviča ili Nikolaja Sujetina rađeni u čuvenoj carskoj, a kasnije državnoj komunističkoj manufakturi porecelana u Petrogradu, iliti posle 1924. godine – Lenjingradu.
Suprematizam potiče od latinskog supremus – najviši. Krajnji. Smer u slikarstvu nastao je u Rusiji 1913. pod uticajem ideja francuskog kubizma i italijanskog futurizma. Osnivač je ruski slikar Kazimir Maljevič, koji je uporište za svoju umetnost tražio i našao je u čistoj osećajnosti i odsutnosti predmeta, te ostvarenju apsolutne usklađenosti čistih geometrijskih oblika (kvadrat, kružnica, trougao, krst) i boja.
Od 300, pa do 150.000 evra
Cene suprematističkih ili takozvanih sovjetski propagandnih porcelanskih tanjira kreću se od 300 evra pa do 150.000 evra, zavisno od vremena nastanka, autora i očuvanosti. Devedesetih godina 20. veka u Rusiji su ponovo proizvođeni komadi porcelana po uzoru na ono što je rađeno dvadesetih godina za vreme originalne avangarde.Najskuplji su tanjiri i delovi servisa za čaj koje je dizajnirao Kazimir Maljevič pa je tako jedan tanjir kod „Sotbija” prodat za 145.000 funti. Komadi koji su rađeni po suprematističkim crtežima Nikolaja Sujetina se kreću od 500, pa do 20.000 evra.
Tanjiri Sergeja Čehonina koji slave boljševizam, poput onog na kojem piše čuvena parola „Ko nije s nama, taj je protiv nas”, kreću se od 4.000 evra pa do 30.000 evra.Sovjetski propagandni tanjiri delo Venjamina Bjelkina se takođe dobro kotiraju i dostižu cene i preko 20.000 evra.
Najznačajnija dela Kazimira Maljeviča su Crni kvadrat na beloj pozadini (1913), Crveni kvadrat (1915) i Beli kvadrat na beloj pozadini (1919).
Sve to sa slika, na ovaj ili onaj način, preneto je i na primenjenu umetnost. Najviše na tanjire, koji su dekorisani suprematističkim kompozicijama i nose Maljevičev potpis na poleđini. Međutim, uradio je Maljevič i dizajn čuvenog servisa za čaj. Značajna dela ostavio je i Nikolaj Sujetin.
No, nije samo suprematizam ruska avangarda.
Sve u svemu, nakon Oktobarske revolucije dogodio se kratkotrajan, ali slavan pokušaj modernizacije ruske umetnosti, u kojem je avangarda postala službeni stil. Proizvodi državne fabrike porcelana u Petrogradu, kako se tada zvala preimenovana carska manufaktura, počeli su da nose iste slogane, citate i parole koji se mogu naći na posterima i panelima na ulicama i trgovima.
Ubrzo su avangardni umetnici bili šikanirani i čak zatvarani, a od 1934. godine jedini priznati likovni izraz bio je socijalistički realizam. Međutim, dok nije zabranjena, avangarda je iza sebe ostavila i porcelan s propagandnim porukama, čiji cilj je bio veličanje revolucije i novog komunističkog vremena. Bez obzira na svoju obojenost propagandom, to su prava pravcata remek-dela primenjene umetnosti.
Suštinu su odredili sami boljševici, koji su tvrdili da proizvode „propagandni porcelan u uzvišenom smislu reči – revolucionaran po sadržaju, savršen po obliku, besprekoran u tehničkoj izradi”.
Međutim, Staljinu i ekipi se sve to baš i nije svidelo te je naređeno da se pređe na realizam, i to socijalistički.
Treba na kraju reći da komadi porcelana koji spadaju u opus ruske avangarde nisu izrađivani samo u Državnoj fabrici porcelana u Petrogradu, već i u moskovskim manufakturama, poput Kuznjecova i sličnih. Ni vreme nastanka samog porcelanskog predmeta i ukrasa se uvek ne poklapa, pa se dešava da je na porcelanu iz 1915. godine, na primer, suprematistička kompozicija oslikana oko 1923. godine. Često na poleđini tanjira postoji i znak stare carske manufakture i oznake novog doba – srp i čekić.
Dejan Urošević