Руска авангарда на тањиру

Из њега су изронили и апстрактна уметност, и футуризам и супрематизам... Најзначајнија епоха руске уметности осим врхунских дела сликарства или архитектуре, оставила је трага и у порцелану.

Како су бољшевици преузели власт у земљи, желели су да порцелан постане приступачан за масе. Само је виша класа могла да купи такав луксуз. Нови дизајн представљао је и комунистичку агенду и био је облик пропаганде. Познати уметници као што су Казимир Маљевич, Василиј Кандински, Владимир Татлин, Борис Кустодијев и Кузма Петров-Воткин створили су нове порцеланске линије инспирисане револуцијом и у корист револуције.

Да бисмо упростили ствар, руску авангарду у примењеној уметности, то јест у порцелану, можемо поделити на два важна сегмента. Један је супрематизам, а други је, условно речено, пропаганда у порцелану, иако и у том делу има утицаја супрематизма.

Е сад, ако хоћете супрематизам на тацни – може. Има га и на тацнама, и на тањирима, на чајницима... Наравно, ради се о комадима порцелана који су по дизајну Казимира Маљевича или Николаја Сујетина рађени у чувеној царској, а касније државној комунистичкој мануфактури порецелана у Петрограду, илити после 1924. године – Лењинграду.

Супрематизам потиче од латинског супремус – највиши. Крајњи. Смер у сликарству настао је у Русији 1913. под утицајем идеја француског кубизма и италијанског футуризма. Оснивач је руски сликар Казимир Маљевич, који је упориште за своју уметност тражио и нашао је у чистој осећајности и одсутности предмета, те остварењу апсолутне усклађености чистих геометријских облика (квадрат, кружница, троугао, крст) и боја.

Од 300,  па до 150.000 евра



Цене супрематистичких или такозваних совјетски пропагандних порцеланских тањира крећу се од 300 евра па до 150.000 евра, зависно од времена настанка, аутора и очуваности. Деведесетих година 20. века у Русији су поново произвођени комади порцелана по узору на оно што је рађено двадесетих година за време оригиналне авангарде.Најскупљи су тањири и делови сервиса за чај које је дизајнирао Казимир Маљевич па је тако један тањир код „Сотбија” продат за 145.000 фунти. Комади који су рађени по супрематистичким цртежима Николаја Сујетина се крећу од 500, па до 20.000 евра.

Тањири Сергеја Чехонина који славе бољшевизам, попут оног на којем пише чувена парола „Ко није с нама, тај је против нас”, крећу се од 4.000 евра па до 30.000 евра.Совјетски пропагандни тањири дело Вењамина Бјелкина се такође добро котирају и достижу цене и преко 20.000 евра.

Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1913), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).

Све то са слика, на овај или онај начин, пренето је и на примењену уметност. Највише на тањире, који су декорисани супрематистичким композицијама и носе Маљевичев потпис на полеђини. Међутим, урадио је Маљевич и дизајн чувеног сервиса за чај. Значајна дела оставио је и Николај Сујетин.

Но, није само супрематизам руска авангарда.

Све у свему, након Октобарске револуције догодио се краткотрајан, али славан покушај модернизације руске уметности, у којем је авангарда постала службени стил. Производи државне фабрике порцелана у Петрограду, како се тада звала преименована царска мануфактура, почели су да носе исте слогане, цитате и пароле који се могу наћи на постерима и панелима на улицама и трговима.

Убрзо су авангардни уметници били шиканирани и чак затварани, а од 1934. године једини признати ликовни израз био је социјалистички реализам. Међутим, док није забрањена, авангарда је иза себе оставила и порцелан с пропагандним порукама, чији циљ је био величање револуције и новог комунистичког времена. Без обзира на своју обојеност пропагандом, то су права правцата ремек-дела примењене уметности.

Суштину су одредили сами бољшевици, који су тврдили да производе „пропагандни порцелан у узвишеном смислу речи – револуционаран по садржају, савршен по облику, беспрекоран у техничкој изради”. 

Међутим, Стаљину и екипи се све то баш и није свидело те је наређено да се пређе на реализам, и то социјалистички.

Треба на крају рећи да комади порцелана који спадају у опус руске авангарде нису израђивани само у Државној фабрици порцелана у Петрограду, већ и у московским мануфактурама, попут Кузњецова и сличних. Ни време настанка самог порцеланског предмета и украса се увек не поклапа, па се дешава да је на порцелану из 1915. године, на пример, супрематистичка композиција осликана око 1923. године. Често на полеђини тањира постоји и знак старе царске мануфактуре и ознаке новог доба – срп и чекић.

Дејан Урошевић