Jezikomanija: Cušpajz iz špajza
Nema ručka bez mesa, govorila je moja baka. Danas se mnogi ne bi složili sa tim jer je postalo moderno hraniti se zdravo... Ipak, uz to meso se sprema neki prilog, varivo ili pomalo zaboravljena reč...
ĆUŠPAJZ (čak i ČUŠPAJZ). Ne, greška, pravilno je reći CUŠPAJZ!
Nastala je od nemačke reči ZUSPEISE što znači „dodatak uz glavno jelo, sporedno jelo, varivo”.
Mnoge reči vezane za domaćinstvo i kuvanje potiče iz nemačkog jezika.
To je reč ŠPAJZ. Špajz se i u nemačkom kaže SPEIS, a u njemu se drže SPEISEN – jela, hrana, klopa.
ŠNICLA je takođe nemačka reč. SCHNITZEL je tanki odrezak, šnita (koja je takođe nemačka reč) mesa bez kosti.
Kad je piće u pitanju, malo ćemo pojasniti mešavini belog vina i vode.
U Nemačkoj postoje vina, naravno, ali ona nisu čuvena kao italijanska ili francuska, ali ako se kaže špricer ili gemišt odmah pomislimo na Nemačku.
ŠPRICER nastaje od glagola SPRITZEN što znači ubrizgavati. Pravi špricer se pravi s belim vinom ili rozeom i sodom-vodom jer se ona može ušpricati.
Znači, prvo treba usuti vino u čašu, pa onda dodati sodu.
Za razliku od špricera (Nemci ga uopšte ne zovu tako), GEMIŠT (nem. GEMISCHT=mešavina) se pravi od vina i obične kisele vode.
Za život u Vojvodini kažu da teče sporije, naročito na vojvođanskom salašu...
I tamo FRUŠTUK (doručak) obavezan. FRÜHCTÜCK je izraz napravljen od dve reči FRÜH (rano) i STÜCK (komad, parče) pa bi bukvalan prevod na srpski bio rani zalogaji.
N. Mirković
