Minimalac ne sme biti niži od granice siromaštva

Iako se još ne zna da li će promene biti i koliko bi se minimalac mogao uvećati, poznato je da se stavovi učesnika pregovora – poslodavaca i sindikata – razlikuju. Naime, poslodavci ukazuju na to da je prostora za povećanje minimalne cene rada malo, te da bi eventualno cena rada mogla biti povećana na 140 dinara, dok sindikati smatraju da bi morala biti viša. 

U Savezu samostalnh sindikata Srbije urađena je analiza o visini cene rada, odnosno minimalne zarade u Srbiji. U obzir je uzeto nekoliko parametara, a ima pet varijanti o tome koliko bi trebalo da iznosi minimalac u Srbiji. Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, pojedine varijante podrazumevaju povećanje satnice za više od 50 odsto u odnosu na sadašnju, što je slobodno se može reći nestvarivo, ali je izvesno da se ne bi smelo ići ispod iznosa koji se vezuje za donju granicu siromaštva u Srbiji.

– Kada bi reper za minimalanu zaradu u Srbiji bio iznos neophodan za minimalnu potrošačku korpu iz maja ove godine, to bi značilo da bi minimalna zarada bila 36.000 dinara, a cena radnog sata 207 dinara – kaže Milić. – To bi bilo povećanje od 59,2 odsto i jasno je da taj iznos nemoguće dostići, ali bi bilo fer u skladu s normama za egzistenciju zaposlenih.

Stručni tim ŠŠ-a izračunao je da bi, u slučaju da minimalna zarada bude 70 odsto minimalne potrošačke korpe iz maja, ona iznosila 25.200 dinara, što bi značilo da bi cena radnog sata bila 145 dinara, odnosno povećanje bi u odnosu na sadašnju iznosilo 11,5 odsto. Ukoliko bi minimalna zarada bila 60 odsto neto prosečne zarade za maj, koja je bila 47.136 dinara, minimalac bi se zaustavio na 28.282 dinara.

Budući da je poslednjih godina prilikom promene minimalne cene rada satnica uvećavana oko deset dinara, teško da se može očekivati da će se nešto značajno promeniti. Iako se ne zna koliko bi eventualno povećanje moglo biti, relanije je da ono, ako ga bude, dostigne iznos od 140 dinara po radnom satu, nego da bude više. Dakle, uz 140 dinara po satu, koverte bi bile deblje svega nekoliko  stotina dinara jer bi za 160 sati minimalac bio 22.400 dinara, za 168 sati – 23.520, za 176 sati – 24. 640, dok bi najviša minimalna zarada, u mesecim kada se radi 184 sata, bila 25.760 dinara.

– U tom slučaju bi cena radnog sata bila 163 dinara, povećanje u odnosu na sadašnju cenu rada dostiglo 25,4 odsto, a to je ujedno i predlog Evropske konfederacije sindikata – kaže Milić. 

Kao jedan od modela za određivanje minimalne cene rada u Srbiji uzet je i planirani rast BDP-a i dosadašnja stopa inflacije, što bi dovelo minimalnu satnica na 140 dinara, minimalac na 24.360 dinara, a u odnosu na sadašnji povećanje bi bilo 7,7 odsto.

– Kao reper za određivanje minimalne cene rada predložena je i donja granica siromaštva u Srbiji, koja iznosi 27.749 dinara. U tom slučaju bi cena radnog sata bila 159 dinara, a povećanje bi dostiglo 22,3 odsto u odnosu na sadašnju cenu radnog sata. Smatram da bi taj procenat povećanja minimalne cene rada trebalo da bude uzet u obzir prilikom određivanja minimalne cene rada za sledeću godinu jer sve ispod toga radnike stavlja u veoma loš položaj – kaže Milić.

I dok se čeka odluka o eventualno novoj ceni rada u Srbiji, treba reći da će onima koji primaju minimalac koverta biti iste debljine do kraja godine jer se promene primenjuju na početku sledeće. A da podsetimo, sadašnja cena rada od 130 dinara po radnom satu znači da oni koji rade za minimalac mesečno donesu kući od 20.800 dinara, što je najniža mesečna zarada, do 23.920 dinara, koliko iznosi maksimalna minimalna zarada. Naime, svaki mesec nema isti broj radnih dana.

D. Mlađenović