Karlovčani na vrhu Evrope posle 57 godina
Karovački planinari su posle bezmalo šest decenija ponovo osvojili najviši vrh zapadne Evrope, Mon Ban. Ovog puta to je prošlo za rukom članovima Planinarsko-smučarskog društva „Stražilovo“ Zoranu Jakovljevu i Branislavu Srdiću, a pre njih to su učinili avgusta 1960. godine Radivoj Kovačević i Josip Matuski.
Ekspedicija na Mon Blan, koju je organizovao Planinarski klub „Balkan“ iz Beograda, trajala je 12 dana , od 5. do 16. jula i obuhvatala je uspone na tri vrha. Pored dva momka iz Sremskih Karlovaca u ekspediciji je učestvovalo još 16 planinara iz Srbije, Makedonije, te Bosne i Hercegovine.
Jedan od članova karlovačkog tima, Branislav Srdić kaže da osvajanje Mon Blana za njega znači ostvarenje snova.
„To je jedan od onih ciljeva koji je postavljen previsoko, tada kada sam ga odsanjao“, kaže ovaj planinar.
„Uspeh koji unosi osećaj zadovoljstva, ali i potvrđuje da u životu ništa nije neomoguće. Bila je to nezaboravna avanatura koja menja čoveka zauvek. Ostvaren san koji stvara prostor za nove snove.“
Ekspedicija je, po Srdićevim rečima, podrazumevala izlazak na dva pripremna vrha sa ciljem što bolje aklimatizacije.
„Prvo smo se popeli na četvrti najviši vrh Austrije (Grosvenediger 3.674 metara nadmorske visine) i zaista u lepim vremenskim uslvima uživali u pejzažima austrijskih Alpa. Uspon je trajao dva dana, da bismo se u jednom danu spustili skroz nazad do autobusa. Zatim smo se prebacili u Italiju, gde smo se penjali na najviši vrh te zemlje (Grand Paradizo 4.061 mnv) u istoimenom Nacionalnom parku na severo-zapadu. Za uspon i silazak nam je trebalo po dva dana. Prilikom uspona smo ceo jedan dan hodali po jakoj kiši, da bi u jutru izlaska na sam vrh bilo suvo vreme sa izuzetno jakim vetrom i niskom temperaturom. Uspon je bio prilično naporan, gotovo celom dužinom se hodalo po snegu i glečeru, u navezama i sa komletnom opremom, što je dodatno usporavalo kretanje.“
Po uspešnom okončanju izlaska i silaska sa Grand Paradiza, Planinari su se uputili za Francusku i grad Šanmoni. Iz La Fajeta su čuvenim zupčastim vozom izašli gotovo na 2.300 metara odakle su krenuli na uspon ka prvom kampu, kod doma Tetrus. Relativno brzo su izašli, podigli šatore i prespavali na 3.200 metara, po neverovatnom vetru i hladnoći. Sutradan su nastavili do drugog doma De Gutea (3.800), prelaskom preko Kuloara smrti i izuzetno zanimljivom i zahtevnom feratom.
Na redu italijanski Dolomiti
Za karlovačke planinare nema predaha. Već 9. avgusta grupa od sedam planinara ide u Italiju, na Dolomite gde će se penjati na vrhove oko 3.500 metara nadmorske visine. To je ,kako kaže Srdić, pođednako važna akcija, posebno zbog toga šo je ova potpuno u njihovoj organizaciji. Tokom jeseni ih čeka nekoliko akcija po Srbiji.
„Došli smo do najmodernijeg planinarskog doma u ovom delu sveta, vrlo rano otišli na spavanje i već u 1 sat posle ponoći krenuli pripreme za uspon na Mon Blan“, objašnjava Srdić.
„Pokret je bio planiran za 3 sata, kada samo krenuli sa ostalim planinarima iz svih krajeva sveta. Procena je da nas je na stazi tog jutra bilo više od 200, jer je danima pre toga bilo nemoguće izaći na vrh zbog loših vremenskih uslova. Noć je bila vedra i mirna i kao da je obećavala isto takvo jutro i dan. Tako je i bilo, pored izrazito jakog vetra koji je brijao lice, sve ostalo je bilo savršeno. Izuzetno naporan uspon po eksponiranim noževima i zaleđenim liticama, sporo kretanje u navezama i velika gužva su obeležili izlazak na krov Evrope. Osećaj je neverovatan i teško da se može opisati odgovarajućim rečima. Božiji!“
Za ovu dvojicu Karlovčana ovo je najveći uspeh u dosadašnjoj planinarskoj karijeri. Obojica su počela da se bave planinarstvom sredinom devedesetih godina prošlog veka. Do sada su organizovali ili učestvovali na brojnim visokogorskim turama u zemljama nekadašnje Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Italije, Austrije. Među najznačajnije planine i vrhove koje su osvojii u tom periodu se ubrajaju Durmitor, Hajla, Komovi, Prokletije, Šar planina, Maglić, Prenj, Čvrsnica, Triglav, Mangart, Olimp, Musala, Moldoveanu, Grosglokner ... Mon ban spada, kako kažu, među najviše vrhove na koje su se do sada popeli i zato ovaj uspeh ima posebnu važnost za njih kao i za matično planinarsko društvo.
Planinarsko društvo iz kojeg potiču, može da se pohvali sa mnogo toga. U prvom redu je to tradicija duga više od 90 godina, kao i izuzetni rezultati koje su postizali članovi pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
„To je nasledstvo koje je novu generaciju planinara obavezalo na naporan i vredan rad sa željom da budemo dostojni naših prethodnika“, kaže Branislav Srdić.
„Planinarski pokret u Karlovcima je devedesetih godina i početkom novog milenijuma gotovo nestao, ali je jedna nova generacija mladih ljudi, uz pomoć nekoliko starih legendi, ponovo oživelo rad društva. Danas naše društvo broji više od 50 članova, aktivni smo kako u planinarstvu, visokogorstvu, alpinizmu, orijentacionim takmičenjima, školovanju kadrova kroz alpinističke kurseve, kurseve za vodiče. Naši članovi su redovni učesnici na Skyruning prvenstvima, trekking ligama, skijanju, preživljavanju. Obnovili smo planinarski dom na Stražilovu koji danas predstavlja jedan od najboljih objekata tog tipa na Fruškoj gori. Fokusirani smo na rad sa decom i mladima, organizujemo brojne edukacije i škole u prirodi, uvodimo nove sadržaje namenjene najmlađima. Spremamo jednu monografiju o 100 godina planinarstva u Karlovcima, kapitalni pregled jednog veka u cokulama.“
Z. Milosavljević