Završena druga faza arheoloških istraživanja Vrdničke kule

Međutim, tek pre dve jeseni počela su opsežna istraživanja tog lokaliteta s ciljem da se popune praznine u istorijskoj čitanci jednog od retkih sačuvanih odbrambenih utvrđenje na području Vojvodine, ali i da se, s druge strane, stvore preduslovi za konzervaciju pa možda čak delimičnu rekonstrukciju ove po mnogo čemu izuzetne fortifikacije.

„U ovoj fazi istraživanja otkrili smo ulaz u utvrđenje, koji nam do sada nije bio poznat. Utvrdili smo i da je ulazna kula izvorno deo neke mlađe faze fortifikacije, odnosno nije bila sastavni deo prvog utvrđenja već je podignuta naknadno. Arheološka iskopavanja izvođena su i sa spoljne strane odbrambenih zidina, sve u cilju konzervacije bedema i ulazne kule, koji su skloni rušenju. Sonde su, inače, pre dve godine otvarane i unutar kompleksa, i one nam govore o veoma intenzivnom životu utvrde koja je tokom vekova nekoliko puta rušena pa popravljana i doziđivana“, navodi za “Dnevnik” šef tima arheologa Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Ivana Pašić.

Sada je na redu konzervacija otkopanog, kako se nalazi ne bi degradirali, a plan za sledeću godinu je da se istraži cela ulazna partija i potom pripremi detaljna prezentacija, zaključno sa pokretnim mostom koji je preko suvog odbrambenog rova vodio do ulazne kapije, sve kako bi posetioci dobili sliku o tome kako je tvrđava izgledalo kroz vekove. Predviđeno je takođe i da se svi delovi utvrde skloni rušenju obezbede i „dotegnu”, kako bi lokalitet bio potpuno siguran za posetioce. To se pogotovo odnosi na ostatke bedema, kao i visoke zidine ulazne kule, koja je i najugroženija zbog dva metra duboke rupe koju su kadgod napravili divlji kopači tragajući za zlatom i artefaktima navodno zakopanim u tvrđavi.

„Na temelju ostataka bedema koji se vide, mada ne baš celim obimom, može se zaključiti da se samo utvrđenje nalazilo u gabaritima 50 puta 60 metara. Na donjem platou smo ranije uz bedem pronašli i delove zida građevine koja je verovatno služila za smeštaj posade ili kao konjušnica. Ulaz u tvrđavu je bio na istočnoj strani i ispred se prostirao suvi rov, a u središtu, na samom vrhu brda, izgrađena je branič ili dižon kula, visoka 18 metara, sa vratima na prvom spratu, do kojih se najverovatnije stizalo merdevinama. Kula je bila i osmatračnica i poslednja linija odbrane, centralna tačka tvrđenja, ali ipak samo deo dobro utvrđenog kompleksa koji ceo zavređuje pažnju...“, navodi Ivana Pašić.

Kada je reč o materijalu koji su pronašli arheolozi, uz nekoliko komada keramike iz mlađeg gvozdenog doba, koja svedoči o tome da je i u tom periodu ovaj prostor bio naseljen, najviše je, očekivano, nalaza iz srednjeg veka i vremena intenzivnog života tvrđave, dosta je gvozdenih predmeta - mamuza, uzengija, kopči, blokeja za čizme... Svojevrstan su raritet uvozni predmeti iz Italije, staklene čaše i flaše, te komadi majolike - luksuzne trpezne keramike tog doba. Po rečima direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zorana Vape, nastavak arheoloških istraživanja nalazi se u programu rada institucije i za 2018, paralelno sa konkretnim konzervatorskim aktivnostima, kao što je uređenje stepeništa unutar debelih zidina same donžon kule koje će voditi do planiranog vidikovca. 

„Olakšavajuća okolnost za uređenje tvrđave je blizina etno-sela Vrdnička kula, jer se time, između ostalog, rešava i pitanje toaleta za turiste. Drugim rečima, sam lokalitet se u ovoj fazi ne mora opterećivati pojedinim pratećim infrastrukturnim sadržajima, koje ne bi bilo ni lako ni jeftino izvesti, već će biti dovoljno da se prostor parterno uredi, odnosno da se, pored info-tabli, postave i klupe za odmor. Jer, činjenica je da šetnja do tvrđave jednom od dve staze koje do nje vode, ma koliko bila prijatna, nije nimalo laka – praktično se kroz šumu penjete na 24. sprat... Što se samih zidina tiče, oni će biti obezbeđeni, ali se još neko vreme neće raditi na njihovoj rekonstrukciji, s obzirom na to da bi takav zahvat iziskivao jako puno novca. Ali ima sasvim dovoljno elemenata, od ovog što je sačuvano, kao i na temelju arheoloških otkrića, da se dobije impresija o tome kako je tvrđava izgledala“, navodi Vapa.

O utvrdi iznad Vrdnika nema puno pisanih tragova. Kako navodi Aleksandar Deroko u svojoj studiji „Srednjoevropski gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, Vrdnik se kao ugarski utvrđeni grad Rednek prvi put pominje 1315. godine, a mađarski istoričar Pal Engel zabeležio je da je utvrda već tada, pa sve do početka DŽVI veka, bila u vlasništvu Kaločke nadbiskupije, te da je naselje u njenom podnožju imalo pravo da organizuje nedeljne sajmove, što je bila važna privilegija u to doba.

„Ne zna se baš tačno kada je tvrđava izgrađena. Po arhitekturi, načinu gradnje, konceptu, može se pretpostaviti da je u pitanju kraj 13. i početak 14. veka. Ugarska država je u to vreme pravila sistem odbrambenih utvrđenja, a ovaj deo Srema je bio naročito bitan zbog zaštite južnih granica. O tome svedoče zapisi prema kojima je na ovom prostoru bilo još utvrđenja, poput Čerevića i Sremskih Karlovaca, samo što od njih nisu danas ostali vidljivi tragovi“, navodi Ivana Pašić.

Pojedini lokalni izvori tvrde da je vrdnički kastel podignut na temeljima rimske predstraže, a kao dokaz za to se poteže nemački arheolog Robert Rudolf Šmit, koji je, navodno, tridesetih godina prošlog veka tokom svojih kratkotrajnih iskopavanja u blizini Vrdničke kule, istina nikada dokumentovano, pronašao novčiće iz doba rimske tetrarhije i cara Proba, koji je upravljao delom Rimskog carstva iz Sirmijuma. Dosadašnji arheološki nalazi ipak upućuju na to da „rimska priča” Vrdničke kule nema realno utemeljenje, ali to, naravno, ne znači da se tokom narednih iskopavanja neće doći do drugačijih saznanja. Mada nema spora da je i bez legionara ova fruškogorska tvrđava itekako vredna...    

M. Stajić