Hempton: Rimejkovi su uglavnom dela vandala, ne umetnika
PALIĆ: Scenarista, dramski pisac i reditelj, oskarovac Kristofer Hempton, ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji izjavio je danas da je počastvovan što se našao među velikim autorima, prethodnim laureatima tog priznanja, kojima se divi.
On je na konferenciji za novinare poslednjeg dana Festivala evropskog filma Palić, rekao da uvek pokušava da svaki projekat bude potpuno drugačiji od prethodnog, a instikt je taj kojim se rukovodi prilikom izbora šta će raditi, dodavši da tek tokom samog pisanja “uči zapravo zašto radi baš to”.
“Uglavnom radim adaptacije i u tome vidim izazov. Sebe sam oduvek smatrao prevodiocem, prevodim sa jednog jezika na drugi u pozorištu, ali takođe prevodim sa jednog u drugi medij, roman pretvaram u film, film u mjuzikl, knjige u televizijski format i uživam u mehanizmu tog procesa”, rekao je Hempton.
Autor je i nekih originalnih dela, poput filma “Karington”.
“On je baziran na životu stvarnih ljudi i veoma sam zainteresovan za stvarnu istoriju, za stvarne ljude i trudim se da budem što verniji u prikazivanju toga, da iskusim ono što se njima dešava”, objasnio je gost Palića.
Na pitanje da li je u startu imao u vidu Emu Tomson za glavnu junakinju u filmu “Karington”, Hempton je rekao da taj lik nije pisan za nju.
“Fascinirao me lik te slikarke i kako se zaljubila u čoveka koga nije mogla da voli fizički, a zatim mu je postala potpuno odana. To me je dirnulo, ali trebalo je 18 godina da prođe između pisanja scenarija, kada je Ema Tompson verovatno još uvek bila u školi, i snimanja. Kada sam napisao scenario sedamdesetih godina pričali smo o Vanesi Redgrejev i nije trebalo da ja režiram već Majkl Njuel, ali sam ga ubedio da testira Emu kojom sam bio fasciniran gledajući je na TV”, ispričao je Hempton.
Za scenario za film “Opasne veze” dobio je Oskara.“To je čudo od filma, film koji nije trebalo nikad da se snimi. Miloš Forman je najavio da će snimati taj film. Sedam godina sam razmišljao kako roman De Lakloa, koji sam čitao kao student, adaptiram za scenu, a tri nedelje sam imao da napišem scenario za film”, prisetio se Hempton.
“Kada dobijete Oskara moraju više da vam plate, ali uz tu nagradu ide i vrsta nervoze tako da mi je posle opasnih veza trebalo šest godina da radim sledećii film i to ja bio ''Karington'' koji sam morao sam da režiram”, rekao je on na pitanje kako je nagrada Američke filmske akademije uticala na njegovu karijeru.
Hempton je primetio i da je film “medij reditelja”, da reditelj ima potpunu kontrolu, osim u slučaju kada tu kontrolu preuzimaju studiji.
“Ali kao pisac imate zadatak da sarađujete sa rediteljem i da ga ubedite da su vaše ideje i njegove. Najbolji reditelji shvataju da je scenario osnova svega. Međutim Hičkog recimo nije voleo scenario, jer je smatrao da to ugrožava njegovu autonomiju. U Evropi postoji tradicija reditelji pišu svoje scenarije, dok u Americi pišete scenario iako ne znate ko će ga režirati”, kazao je on.
On naglašava da voli proces rada sa dobrim rediteljem i posebno izdvaja Stivena Frirsa.“Ta bliska saradnja između scenariste i reditelja može iznedriti nešto bolje nego ako biste sami sve radili, ali istina je da se scenario ne vrednuje koliko bi trebalo”, dodao je Hempton.
Na pitanje dokle je spreman da ide sa kompromisima u saradnji sa rediteljima, on je rekao da je 10-12 puta bio otpušten, jer nije hteo da pristane na određene stvari, ali i uz osmeh dodao da je srećan što nijedan od tih filmova nije snimljen.
Hempton je rekao da ima filmova kojima se divi i za koje bi voleo da je napisao scenario kao što je “Diskretan šarm buržoazije” (1972) reditelja Luisa Bunjuel.
Na molbu novinara da navede neka ostvarenja koja su mu u poslednje vreme priuvukla pažnju, Hempton je rekao da je “Mančester na moru” remek delo, da u poslednje vreme gleda azijske filmove, kao i da voli da pogleda što više razlicictih filmova.
“Volim da istovremeno pišem dramu o migrantima i radim mjuzikl, volim da radim različite filmove pa tako volim i da gledam različite filmove. Trudim se da pogledam tokom godine što više filmova, ali najviše ih gledam pri kraju godine”, rekao je on.
Na pitanje šta misli o sve česćem snimanju rimejkova, kaže da su oni više delo vandala nego umetnika, mada je, primećuje, bilo i nekih zanimljivih i dodaje da je važno shvatiti kvalitet originala.
“Uradio sam mjuzikl pre 20 godina na osnovu filma ''Bulevar sumraka'' i sada pišem scenario za Paramaunt. Imao sam sreću da sretnem Bilija Vajldera (reditelj filma ''Bulevar sumraka''), kada sam radio mjuzikl, došao je, pogledao i rekao mom saradniku i meni: Momci bili ste pametni, niste ništa menjali”, ispričao je Hempton pozdravljen gromoglasnim aplauzom novinara.