Srebrna medalja horu Hašira

Četvorodnevni boravak u ovom bajkovitom mestu regiona Harc, smeštenom na šumovitim obroncima istoimene planine (sa zamkom iz 17, opasanim zidinama iz sredine 12.stoleća), čiji privredni i kulturni uspon počinje još u srednjem veku, i susret s brojnom i srdačnom publikom iz celog sveta, svaki od naših učesnika nesumnjivo će dugo i s ponosom pamtiti. Sigurni smo, a što su potvrdili svi pevači, da je njihov nastup doživeo i jedan od najlepših prijema u do sada za njih najposećenijem konkursnom auditorijumu, što se dogodilo i dan kasnije na trgu ispred gradske kuće, gde su priredili revijalni koncert. Naš renomirani, vrlo dobro pripremljen hor, jedan od 30 ansambala iz 14 zemalja, takmičio se u Crkvi Svetog Silvestera (prvobitnoj bazilici) u kategoriji duhovne muzike a capella, s muškim, ženskim i mešovitim horovima različitog uzrasta, pevajući pažljivo i vrlo skoncentrisano, vođen sigurnim pokretima i mimikom svoje dugogodišnje dirigentkinje Vesne Kesić Krsmanović, s kojom je i do sada dobijao značajne nagrade. Od početka programa sastavljenog od ostvarenja isključivo srpskih stvaralaca, „Hašira“ je delovala kao skladan i uigran, vrlo angažovan i motivisan kamerni sastav (s 13 ženskih i 13 muških glasova), pleneći dobro izrađenom tehnikom pevanja, sigurnom intonacijom, lepim saglasjem i optimalnim rasponom dinamičkih nijansi, što se sve odražavalo u proživljenom predavanju odabranih duhovnih tekstova. Petočlani žiri sastavljen od uglednih stručnjaka za horsku muziku iz Nemačke, Litvanije, Austrije, Finske i Velike Britanije koji je ocenjivao preciznost intonacije, kvalitet zvuka, poštovanje partiture (svaki je pred sobom imao note izvođenih dela) i opšti umetnički utisak, vrednovao je novosadski hor visokim nivoom srebrnog odličja, verovatno zadovoljan i ponuđenim, za većinu nepoznatim kompozicijama. Prvo je „izgovoren“ „Oče naš“, najznačajniji stav iz Liturgije za mešoviti hor Josifa Marinkovića, kome su interpretatori udahnuli i potrebnu jednostavnost i ekspresivnost, zaključujući ga finim brujem završnog akorda. Usledila je koncizna i sadržajno kondenzovana Miša theatrica našeg savremenika Svetozara Saše Kovačevića, modernijeg, a u suštini tradicionalnog, pretežno tonalnog autorskog rukopisa, koji na pravi način koristi i rečitative, parlando, imitaciju i sve uobičajene načine horskog izražavanja. Završni akcenti pripali su nežnoj, svojevrsnoj jevrejskoj, pentatonski obojenoj uspavanci „Anenu“ Aleksandra Vujuća, kojom je, ostajući u produhovljenoj atmosferi, logično zaokružen uzorno predstavljen takmičarski repertoar.

Naredni nastup „Hašire“ dogodio se na velikoj bini vrlo posećenog trga ispred gradske kuće u Vernigerodeu, jedne od najlepših građevina nemačke kasne gotike, s temeljima iz 1277. godine. U šaroliko sastavljenom izboru, najveću pažnju su izazvale dve jevrejske pesme, u kojima je glavnu ulogu imao Nikola David, nekadašnji solista ovog hora. Danas je on, posle ostvarene operske i koncertne karijere, i prvi diplomirani kantor u Nemačkoj, promovisan u to zvanje nakon završenih jevrejskih studija na Univerzitetu u Potsdamu. „Mashpil Geim“ Šemjoa Vinavera i „L’ Dor va Dor“ Meira Finkelštajna, obogaćene karakterističkim melizmima, pružile su priliku za ispoljavanje lepote vodećeg, zrelog tenorskog glasa i odlika specifične vokalne tehnike, nadasve za Davidovo duboko produbljivanje emotivne supstance i doživljeno tumačenje subjektivno obojenih poetskih reči. Veoma uspešno ogledanje Hora „Hašira“ u Vernigerodeu i ostvaren visok plasman na festivalu potvrdili su njegove nesumnjive kvalitete i potpunu opravdanost podrške za prisustvo na internacionalnoj muzičkoj sceni.

Marija Adamov